Izvor: Vostok.rs, 29.Maj.2013, 10:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto zapadni džihadisti idu u Siriju?
29.05.2013. -
Šta je zajedničko između nereda u predgrađima švedske prestonice i događaja u Siriji, ili na primer na Maliju? Po mišljenju niza eksperata, takva veza postoji, i ona je sasvim očigledna, mada Zapad ne žuri da je prizna.
Suština je u tome što problematične zemlje izvoze svoju nestabilnost u druge regione sveta. Ali reč nije o tome što Azija i Afrika dele svoju nestabilnost za prosperitetnim Zapadnom.
Vlasti Kanade, Velike Britanije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << Belgije, Francuske, Nemačke, priznaju da njihovi građani ratuju u Siriji kao plaćenici. Postoje i podaci da među plaćenicima ima i onih iz Severne Evrope. Zašto građani ovih država koje se smatraju prosperitetnim idu da ubijaju u drugim zemljama?
Sada, osvetljavajući masovne nerede u predgrađima Stokholma, evropski mediji trude se da ne primećuju nezgodan po Evropu rasni i nacionalni aspekat. Kažu da se buni omladina koja nije našla svoje mesto u društvu i to je istina. Govore o neuspesima u socijalnoj i radnoj politici Švedske. I to je istina, mada pre toga švedsku socijalnu politiku nazivali su najboljom u Evropi, i pojavio se čak termin „švedski socijalizam“. Ne govore samo o tome da ako ne sto odsto, onda 90% buntovnika su ili iseljenici iz Azije i Afrike koji su dobili švedske pasoše, ili njihova deca.
U tom smislu Stokholm se ničim ne razlikuje od pariskih predgrađa obuhvaćenih plamenom 2005. godine ili od zapaljenih kvartova engleskih gradova 2011. godine. Ljudi koji su došli svojevremeno u Evropu u potrazi za boljim životom, ovim životom danas nisu previše zadovoljni. U svakom slučaju mnogi od njih. I deca koja su imala od rođenja državljanstvo nove domovine takođe. I ne radi se samo o tome što porodice iseljenika iz Azije i Afrike žive u proseku gore u materijalnomplanu, nego starosedeoci. Jedna od glavnih primedbi je to da su se prema njima, kako oni smatraju, odnosili kao prema ljudima druge klase. Siromaštvo, makar i relativna, u spoju sa povređenim etničkim ponosom daje eksplozivnu smesu.
Iste ove koponente – siromaštvo osećaj socijalne nepravde smatraju se idealnom sredinom za terorizam.
Na Zapadu nema nedostatka u verbalnim prokletstvima na račun džihadista iz Al-Kaide i drugih sličnih organizacija. U praksi izaslanici ovih struktura deluju na Zapadu praktično otvoreno. O čemu se tu radi? Mišljenje politikologa Viktora Nadeina-Rajevskog.
- Ponekad se čini da na Zapadu desna ruka ne zna šta radi leva. Na primer, francuske trupe ratuju protiv terorista odreda Al-Kaide u Maliju, dok drugi teroristi istih odreda ratuju u Siriji na strani antivladinih snaga, koje imaju podršku Francuske. Ali tu nema protivrečnosti. To je tipična politika zapadnih dvostrukih standarda. Ako su zličinci ubili britanskog vojnika u Londonu, to nije obično krivičo delo, već teroristički akt. Ali kada estremisti iz drugih zemalja koji su se utvrdili u Londonu godinama ili decenijama vrše propagandu među britanskim i stranim muslimanima, to nije nikakvo podsticanje na terorizam, već sloboda govora. Tačnije terorizam je samo onda kada se nanosi šteta interesima Zapada. Sa takvim prilazima bilo bi naivno očekivati pobedu nad međunarodnim terorizmom.
Što se tiče učešća džihadista, građana zapadnih zemalja u ratovima u drugim regionima, sada zapadne specijalne službe izražavaju nekakvu zabrinutost. Ali ne zato što su otišli u drugu zemlju da pucaju i ubijaju, već zato što zatim mogu da se vrate. Za zapadne strukture bezbednsoti bilo bi udobnije kada bi previše uzbuđeni loklani džihadisti otišli negde dalje.
V. Nadein-Rajevski, E. Ermolajev
Izvor: Glas Rusije, foto: en.wikipedia.org/cc-by-sa 3.0
