Izvor: Politika, 24.Okt.2013, 12:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto su gnevni Saudijci
Naglo zahlađenje u odnosima SAD sa strateškim saveznikom zbog Sirije, Irana i Egipta
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Ne pamti se kada se desilo da neko sa saudijskog dvora drži moralne lekcije predsedniku SAD i da pritom upotrebljava reči „šarada” i „perfidnost”, kao što je to upravo učinio princ Turki Fejsal, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << šef saudijske diplomatije u Londonu, gde je imao hitan sastanak sa američkim državnim sekretarom Džonom Kerijem.„Tekuća šarada međunarodne kontrole Bašarovog hemijskog arsenala bi bila zabavna, kad ne bi bila očigledno perfidna i smišljena ne samo da gospodinu Obami omogući da odustane, nego i da Asadu pomogne u pokolju svog naroda”, glasila je pridika ovog pripadnika vladajuće porodice saudijske kraljevine.
Keri je posle razgovora, za koji je rečeno da su bili srdačni, izjavio da odnosi dve zemlje ostaju „fundamentalno zdravi”, iako je pre toga druga istaknuta ličnost iz „kuće Sauda”, šef saudijske nacionalne bezbednosti princ Bandar bin Sultan, najavio da će doći do „velikog zaokreta” prema Vašingtonu.
Prvi nedvosmisleni signal naglog zahlađenja između dve zemlje koje su saveznici još od 1933, bilo je Saudijsko odbijanje da preuzme svoju stolicu nestalnog člana Saveta bezbednosti, što je pre svega bio signal upućen SAD. Rijad je odbijanje obrazložio nezadovoljstvom zbog neuspeha tog tela i cele međunarodne zajednice da okonča rat u Siriji.
Kap koja je očigledno prelila čašu bilo je američko odustajanje od kaznenog bombardovanja Sirije zbog toga što je režim protiv pobunjenika upotrebio hemijsko oružje, ali još više jedan donedavno nepoznati detalj iz dana kada je ta intervencija, pre nego što je izbegnuta diplomatskom inicijativom u kojoj je glavnu ulogu imala Rusija, izgledala sasvim izvesnom.
Saudijci su naime, kao predostrožnost od Pentagona zatražili da im tokom intervencije obezbedi zaštitu važnog naftnog terminala u Persijskom zalivu od eventualnog iranskog napada, na šta im je odgovoreno da za tako nešto nema raspoloživih ratnih brodova.
Kuća Sauda je nezadovoljna generalnim pristupom Obame prema ključnim bliskoistočnim problemima, a pored zamerke zbog nedovoljnog pomaganja pobunjenim sunitima u Siriji, Rijad smatra da je pogrešna i politika pregovaranja sa Iranom, umesto da se bombardovanjem njegovih nuklearnih postrojenja „zmiji odseče glava”.
Takođe, Saudijci, izdašnom novčanom pomoći egipatskoj vojsci, podrivaju američke napore da tamošnje generale bar donekle kazne zbog puča u kojem je svrgnut demokratski izabrani predsednik.
Američko-saudijski odnosi dosad su bili zasnovani na sasvim kompatibilnoj razmeni interesa: Saudijci su dobijali zaštitni vojni kišobran, a Amerikanci sigurnu i jeftinu naftu. To je dodatno ojačano velikim američkim isporukama oružja: u 2011. ovdašnji vojnoindustrijski kompleks je zadovoljno trljao ruke posle porudžbine od 33,4 milijarde dolara, dok je prošle nedelje Pentagon objavio da će Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima prodati „napredne opreme” za još 10,8 milijardi.
Saveznici su doduše dosad već imali nekoliko kriza, od kojih je najveća bila ona iz oktobra 1973, kada kartel naftaša sa Bliskog istoka predvođen Rijadom objavio naftni embargo Zapadu da bi ga kaznio ubog podrške Izraelu u kratkom ratu sa Arapima vođenom tog meseca.
Zahlađenja je bilo i u septembru 2001, zbog činjenice da su većina u terorističkoj ekipi Al Kaide, koja je izvela spektakularni napad na kule Svetskog trgovinskog centra u Njujorku i na Pentagon u Vašingtonu, bili saudijski državljani.
Kolika je mera zahlađenja, možda najbolje pokazuje naslov jednog komentara u „Volstrit džornalu”, koji glasi „Naši bivši prijatelji Saudijci”. Ovaj poslovni dnevnik sa očigledno dobrim vezama u Rijadu, izveštava i da je tamo odlučeno da se snizi nivo saradnje sa CIA, kao i da više neće biti poštovani američki zahtevi da se pobunjenicima u Siriji (među kojima ima i dosta džihadista) ne isporučuju rakete zemlja-vazduh koje mogu da obore i putničke avione.
Kao glavni „jastreb” identifikovan je upravo princ Bandar, ambasador u Vašingtonu pune 22 godine (1983–2005.).
Jedina uteha Vašingtonu mogla bi da bude da su njegove izjave samo probni baloni i da on ne uživa podršku kralja Abdulaha, sa kojim već ima istoriju razilaženja.
Milan Mišić
objavljeno: 24.10.2013.
Pogledaj vesti o: London
