Izvor: RTS, 08.Sep.2013, 08:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto kažeš Iran, a misliš Sirija?
Narednih nedelja predviđen je niz skupova o nuklearnoj energiji. Prvi takav skup biće zasedanje Saveta guvernera Međunarodne agencije za atomsku energiju u Beču. Najvažnija tema sastanaka je iranski nuklearni program, ali će ipak u pozadini susreta dominirati situacija u Siriji.
U Beču počinje zasedanje Saveta guvernera Međunarodne agencije za atomsku energiju (9-13. septembar). Iako Sirija nije direktno predviđena >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << kao tačka dnevnog reda, već sada je jasno da skup prolazi u senci sirijske krize.
Međunarodna agencija za atomsku energiju Ujedinjenih nacija deluje kroz dva tela: Savet guvernera (izvršni organ, 35 članova) i Generalnu konferenciju (nacionalni delegati iz 159 zemalja članica).
Agencijom predsedava generalni direktor. Od jula 2009. godine, to je japanski diplomata Jukija Amano.
Zvanično, najvažnija tema kojom će se Savet guvernera baviti narednih pet dana, odnosi se na Iran i iranski atomski program. Ipak, svaki put kada neko izgovori "Iran" to će značiti da su na stolu i Sirija i Izrael.
U svom najnovijem izveštaju o Iranu vidljivo je koliko se Agencija muči da razume poteze koje Teheran, sada sa novim predsednikom države, vuče u već deceniju dugom nuklearnom sporu, o kojem se u medijima govori kao o "ili vojnom nuklearnom programu ili struji za bolnice i škole - pogodite šta je tačno".
U odnosu na stanje prošlog proleća, otrkriveno je da Iran nije bitno povećao svoje zalihe obogaćenog uranijuma od 20 odsto - tek nepuna četiri kilograma. Trenutno Iran poseduje 185,8 kilograma, a jedan nuklearni inspektor je izjavio da "se broji svaka kanta".
"Crvena linija" koju je izraelski premijer Benjamin Netanijahu pre nekoliko meseci povukao u odnosu na iransku aktivnost obogaćivanja uranijuma, postavljena je na 240 kilograma. Računa se da je to količina koja Teheranu omogućava da, ukoliko želi, brzo napravi atomsku bojevu glavu.
S jedne strane, Iran se drži na komotnom odstojanju od te "crvene linije", ali s druge ubrzano podiže tehnološke reference svojih centrifuga za preradu uranijuma - nova generacija (IR-2S) je četiri puta brža od prethodne.
Pojednostavljeno, iranske centrifuge su sve savršenije i sve brojnije, ali, dobrim delom stoje prazne - što je demonstracija istovremeno i inata i poslušnosti koja ovog trenutka zbunjuje Zapad.
Nova terminologija SAD i Izraela
Generalno gledano, terminologija "crvene linije" počinje da prerasta u novu globalnu političku ideologiju koju propagiraju Sjedinjene Države i Izrael.
U nekim krugovima bečke diplomatske zajednice čulo se ovih dana dosta nervoznog prigovaranja vašingtonskoj medijskoj operaciji "crvenih linija", bilo prema Siriji (upotreba hemijskog oružja), ili u izraelskoj varijanti (240 kilograma obogaćenog uranijuma od 20 odsto u iranskim rukama).
"Ako svugde povlačiš crvenu liniju i obećavaš intervenciju, prisiljen si da jednog trenutka i ispuniš obećanje, čak i na vlastitu štetu- ili gubiš rat ili verodostojnost, vidi šta ti je draže", žali se diplomata jedne evropske zemlje.
Za deo nervoze među nekim članovima Saveta guvernera Međunarodne agencije za atomsku energiju zaslužan je i loš tajming (ili dobar, zavisi iz kog ugla se posmatra) personalne rokade na čelu iranskih nuklearnih pregovaračkih timova.
Oba nacionalna pregovaračka tima su "u tranziciji", što znači da se najpre nije znalo ko će ih voditi, a i sada kada se zna, jasno je da novi ljudi sa nasleđenim problemima obično usporavaju proces pregovaranja.
Dosadašnji šef iranske misije pri Ujedinjenim nacijama u Beču Soltanijeh je napustio Austriju, ali novi, Reza Najafi, još nije službeno preuzeo dužnost i tek ovog vikenda stiže u Beč. Neizvesno je kakva diplomatska formula će biti pronađena za njegovo učešće na sastanku Saveta guvernera koje počinje sutra.
Drugi iranski tim, onaj koji pregovara sa grupom "tri plus tri" (Sjedinjene Države, Rusija, Kina plus Velika Britanija, Nemačka i Francuska) takođe pokazuje smanjenu operativnost. Dosadašnji šef Jalili odlazi, a njegovu ulogu preuzima novi ministar inostranih poslova lično, Muhamed Javad Zarif.
Da li je takav odnos s kojim Iran ulazi u mesec septembar, gusto napakovan iranskom nuklearnom tematikom, tihi šamar zapadnoj diplomatiji? Ili, jesu li "novi" drugačiji, ili samo novi?
Jer, na ovu sednicu Saveta guvernera nastavlja se čitava jedna nedelja Generalne konferencije Mešunarodne Agencije za atomsku energiju. Posle toga, opet zaseda Sevet guvernera, pa sledi planirani susret Irana i grupe "tri plus tri".
Za 27. septembar zakazan je nastavak pregovora bečke Agencije sa iranskom stranom o dozvoli inspektorima da posete ono što je ostalo od asfaltom prekrivenog nuklearnog, verovatno vojnog, postrojenja Parčin.
I sve to, opet, u trenutku dok svet za strahom posmatra hoće li doći do američko-francusko-turske intervencije protiv snaga sirijskog predsednika Asada, čiji se režim uglavnom održava uz pomoć iz Irana (i Libana).
Bečki diplomatski krugovi nevoljno nabrajaju hipotetičke scenarije i radije se drže činjenica, i to uglavnom anonimno. Posebno se distanciraju od imenovanja "crvenih linija" posle kojih, po definiciji, sledi upotreba sile.
Žal za neodržanom konferencijom
Mnoge bečke dipomate žale što nije održana Regionalna konferencija o pretvaranju Bliskog istoka u zonu bez oružja masovnog uništenja (nuklearna, hemijska, biološka), koja je planirana za prošli decembar u Helsinkiju.
Da je održana, ponešto od onoga o čemu će se narednih dana razgovarati u Beču ili planirati u Vašingtonu, verovatno bi se pojavilo u manje ozbiljnom svetlu.
Ovako, razvoj situacije u Beču je više nego predvidiv. Grupa arapskih zemalja predvođena Egiptom će na Generalnoj konferenciji Agencije za atomsku energiju (16-20. septembar) podneti nacrt rezolucije o nuklearnim kapacitetima Izraela, dok će zapadne misije dati sve od sebe da spreče usvajanje tog dokumenta.
Rezolucije o nuklearnim kapacitetima Izraela se već godinama tradicionalno podnose na usvajanje delegatima Generalne konferencije Međunarodne nuklearne agencije. Pošto Izrael nije član Agencije, taj dokument, odbijen ili usvojen, uglavnom poseduje političku težinu, bez praktičnih posledica.
Prošle godine, Egipat je gestom "dobre volje" odustao od takve rezolucije, nadajući se da bi bilo moguće nagovoriti Izrael i Sjedinjene Države da se pojave u Helsinkiju.
Ovog septembra međutim, nema više te "diplomatske šargarepice", niko na kratak rok ne očekuje nikakvu dobru vest sa Bliskog Istoka.
I zato će svaki put kada idućih nekoliko dana guverneri svetske nuklearne organizacije izgovore "Iran", u pozadini biti prisutna Sirija, odnosno strah od čitavog nuklearno-hemijsko-biološkog bliskoistočnog paketa.
Kakva idealna situacija za Severnu Koreju, koja je u jednostranom aktu najavila odmrzavanje i proširenje svog nuklearnog postrojenja Jongbjong. Nuklearni atomski inspektori ga smeju posetiti, niti im je to, sticajem okolnosti, prioritet.
