Izvor: Politika, 05.Feb.2012, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zamrznuto „Arapsko proleće“
Vetom na rezoluciju SB o Siriji nije odložena samo demokratizacija sirijskog društva, već i plan da se uspori naglo uzdizanje Kine u rang vodeće svetske sile i rast strateškog značaja njenog potencijalnog partera, Rusije.
Dvostruki veto, Kine i Rusije, na rezoluciju Saveta bezbednosti UN o Siriji odložio je, u najmanju ruku, napredovanje takozvanog arapskog proleća – prema dalekom istoku, ocenjuju komenatatori vodeći svetskih medija. Naglašavaju da vetom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nije odložena samo demokratizacija sirijskog društva, već i plan da se uspori naglo uzdizanje Kine u rang vodeće svetske sile, odnosno osujeti rast strateškog značaja njenog potencijalnog partera – Rusije.
Kao dokaz da su promene u Siriji planirane kao projekt kojim bi se ostvarili ambiciozniji planovi Zapada – naum da se u poznoj epohi ekonomsko političke dominacije obezbedi nastavak primata – nameću se noviji istupi zapadne diplomatije u kontaktima sa zvaničnom Kinom.
Nemačka kancelarka Angela Merkel pokušala je u prošlonedeljnoj poseti Kini da stupi u kontakt sa kritičarima režima u Pekingu, stavljajući do znanja gde su granice nemačko kineskog razumevanja. Sa druge strane, neposredno pred glasanje o Sirijskoj rezoluciji u Savetu bezbednosti UN, američki senator Džon Mekejn je u razgovoru sa zamenikom kineskog ministra spoljnih poslova Džang Džiđunom zapretio: „Svima sam rekao, kažem i vama – arapsko proleće stiže i u Kinu!“
Put arapskog proleća ka Kini vodio bi preko Bliskog i Srednjeg istoka. Naum o smirivanju Pekinga na nivou „razumne i prihvatljive svetske pozicije“ zasnovan je na planu SAD da se primenom oprobane strategije Paks amerikana u arapskim zemljama (elegantniji izraz za arhajski princip dominacije – zavadi, pa vladaj) obezbedi kontrola društveno političkog razvoja u regionu i time utiče na raspodelu energetskih resursa – da se uspori napredak kineske privrede. Po zamisli stratega Vašingtona, bio bi automatski osujećen rast političkog uticaja Kine u svetu.
Ako je pokušajem izglasavanja rezolucije SB o Siriji rukavica izazova bačena Kini, pogodila je, najpre, Rusiju. Moskva je bila prinuđena da reaguje, ne bi li obezbedila poslednje preostalo političko-strateško uporište u naftnoj regiji sveta. Neposredno posle stavljanja veta na rezoluciju, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je pojasnio da Rusija, za razliku od Zapada, ne prejudicira rešenje za Siriju: „...u Savetu bezbednosti UN predlaže se da se uđe u građanski rat priklanjajući se jednoj strani.“ Lavrov je podsetio da inicijativa Arapske lige iz novembra prošle godine jasno kaže da nacionalni dijalog, bez ikakvog mešanja spolja, treba da uključi sve strane u Siriji, bez prejudiciranja rezultata dijaloga.
Učesnici međunarodne Bezbednosne konferencije u Minhenu, održane uoči i za vreme minulog vikenda, ocenili su, zbirno, da je Moskva svojim držanjem po pitanju sirijskog problema obezbedila nastavak svog uticaja u Siriji, bez obzira na ishod građanskih nemira: „Rusija će uložiti napore da utiče na mirnu promenu struktura vlasti u Siriji, time obezbediti primat kod novih vlasti u Damasku – neće doći u iskušenje da bude okarakterisana kao ,izdajnik’ režima Bašara al Asada“, procenio je nemački ministar spoljnih poslova Gvido Vestervele.
Stav i pozicija Rusije u odnosima sa Sirijom, ocenjuju svetski analitičari, izvesno će uticati i na poziciju Moskve u pregovorima sa Zapadom o raketnom štitu: „Ukoliko Zapad bude prinuđen na ustupke, to ne bi bilo na uštrb Evrope – nuklearni arsenali na Starom kontinentu bi odslužili i otišli u istoriju“, zaključuje hamburški „Cajt“.
Miloš Kazimirović
objavljeno: 06.02.2012.
Pogledaj vesti o: Sirija
