Izvor: Vostok.rs, 26.Dec.2016, 17:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umreti za život bez rata: Doktorka Liza
Kada je predsednik Putin 8. decembra uručio Jelizaveti Glinki jednu od najviših nagrada Ruske Fedeacije, Državnu nagradu za zaštitu ljudskih prava, čuvena doktorka Liza je održala kratak govor, i on nije bio nimalo trijumfalan. „Sutra putujem u Donjeck, a zatim u Siriju“, ozbiljno je rekla ona. I još je rekla da je rat „pakao na zemlji“. „Mi nikada nismo sigurni da ćemo se vratiti živi“.
I zaista se nisu vratili. Avion Tu-154, u kome je doktorka Liza letela u sirijski grad Latakiju sa lekovima za univerzitetsku bolnicu, srušio se nad Crnim morem 25. decembra ujutro. Izginuli su svi putnici i članovi posade.
U miru
Smrt Jelizavete Glinke je potresla rusko javno mnjenje. Dobrotvori, kolege i poznanici doktorke Lize pišu komentare na internetu prepune tuge i dubokog poštovanja. „Ona je bila čudo. Ona je kao poruka sa neba koja govori o vrlini“, napisao je u nekrologu Mihail Fedotov, šef ruskog Saveta za ljudska prava.
Jelizaveta Glinka je po zanimanju bila reanimatolog. Tokom 1980-ih se zajedno sa mužem preselila u SAD, gde se upoznala sa radom hospisa. U to vreme je na postsovjetskom prostoru briga o neizlečivim bolesnicima bila tek u povoju. Po povratku iz SAD doktorka Liza je učestvovala u radu moskovskih hospisa. Osnovala je prvi hospis u Kijevu. „Svakom čoveku treba da bude omogućeno pravo da umre dostojno i u miru, kada za to dođe vreme“, govorila je ona.
Glinka je 2007. godine osnovala dobrotvornu organizaciju „Pravedna pomoć“. Fond još uvek dejstvuje, pomaže neizlečivim bolesnicima, usamljenim starim ljudima, invalidima i beskućnicima. Svake srede saradnici ovog fonda odlaze na moskovske železničke stanice, gde besplatno pregledaju, hrane i leče beskućnike, koji ne dobijaju nikakvu pomoć od države i društva.
Ilustracija: Ilja Pitalev/ RIA Novosti
U ratu
„Glinka smatra da je pravedna samo ona pomoć koja se može pružiti svakome kome je potrebna“, piše novinarka Katerina Gordejeva, koja je dobro poznavala doktorku Lizu. Doktorka i njen fond su se zaista trudili da pomognu svima. Oni su 2010. godine prikupljali pomoć za ljude čija je imovina stradala u šumskim požarima, a 2012. godine za one koji su ostali bez krova nad glavom posle poplave u Krimsku. Kada je 2014. godine počeo rat na istoku Ukrajine, Glinka nije mogla ostati po strani.
Doktorka Liza je dvadesetak puta odlazila u zonu raketnih napada i rizikovala svoj život da bi izvukla bolesnu decu iz bolnica koje su se našle u samom centru borbenih dejstava. Tako su deca evakuisana uz pomoć Glinke i njenih saradnika.
Doktorka Liza se nije bavila politikom. „Ja nisam ni na čijoj strani, ja sam na strani slabe i bolesne dece koja su iz nekog razloga ostala bez pomoći“, rekla je ona u intervjuu za „Kommersant FM“. Rekla je i da bi sve političare koji su izazvali rat odvela na odeljenje za reanimatologiju gde leže ranjena deca iz Donjecka i pokazala bi im šta su uradili.
Ilustracija: Sergej Pivovarov/RIA Novosti
Tamo gde je najteže
Jelizaveta Glinka nije pravila razliku između ljudi koji umiru u hospisima, beskućnika i dece iz Donbasa ili Sirije. Ona se trudila da pomogne svakome i da lično kontroliše ceo proces pružanja pomoći. „Ona je bila uspešan lekar, voljena žena i žena koja voli, srećna majka trojice sinova. Mogla je i da ne putuje u Siriju nedelju dana pre Nove godine“, piše Gordejeva. Ali za Glinku je bilo važno da bude tamo „gde je ljudima najteže, gde im treba pomoć i gde je ta pomoć moguća“. Upravo zato je ona i bila u avionu Tu-154 tog sudbonosnog jutra 25. decembra.
Doktorka Liza je 8. decembra održala govor povodom nagrade koju je dobila, i u tom govoru je pomenula ratne strahote i stradanje dece u Donbasu i Siriji, a takođe je i nehotice predskazala svoju smrt. Pa ipak, ona je taj govor završila rečima punim optimizma: „Uvereni smo da dobrota, sastradanje i milosrđe funkcionišu moćnije od svakog oružja. Hvala vam“.
Oleg Jegorov, Ruska reč
