Izvor: Southeast European Times, 20.Mar.2015, 17:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Udes u Srbiji skreće pažnju na opasnosti za migrante
Smrtonosna nesreća u koju su umešane izbeglice iz Sirije i sa drugih ratišta skreće pažnju na sve dublju krizu u nekim balkanskim državama.
20/03/2015
Bojana Milovanović iz Beograda i Marina Stojanovska iz Skoplja za Southeast European Times – 20.3.2015.
Tri lica su optužena za trgovinu ljudima nakon saobraćajne nesreće u Srbiji u kojoj su povređene desetine migranata iz Sirije, Nigerije i drugih kriznih žarišta.
Osumnjičeni >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << su navodno bili umešani u transport migranata iz Vranja, navodi se u saopštenju ministarstva unutrašnjih poslova Srbije od 1. marta.
Po ulasku u Srbiju iz Makedonije, 54 stranih državljana su pokušavala da dođu do EU. Vozili su se blizu Leskovca, na 300 kilometara južno od Beograda, kada se kombi prevrnuo blizu sela Donje Krajince. U nesreći je povređeno njih 42. Jedan čovek je kasnije preminuo u bolnici.
Nesreća od 24. februara je ponovo u fokus stavila pitanje rešavanja sveprisutnog problema za Srbiju: navale izbeglica i tražioca azila koji se trude da se dočepaju Evrope.
Kako navodi zamenik komesara za izbeglice i migracije Ivan Gerginov, u Srbiji je 2014. 16.500 ljudi zatražilo azil, što je dvostruko više nego 2013.
Najviše tražilaca azila je iz Avganistana i Somalije, ali broj osoba iz Sirije i Malija sve više raste, rekao je Gerginov za TV Pink 25. februara.
„Migranti dolaze iz aktivnih ratnih zona i upoznati su sa lokacijama centara za azilante i situacijom u svakoj zemlji“, rekao je Gerginov.
Više od 11.000 ljudi je bilo smešteno u centrima za azilante u Banji Koviljači, Bogovađi, Sjenici, Tutinu i Krnjači. Ali retko ko ostane u Srbiji.
„Samo sedmoro tražilaca azila u Srbiji je prošle godine dočekalo kraj procedure, jer malo njih planira da trajno ostane u Srbiji, pošto je to u stvari tranzitna zemlja na putu ka zapadnoj Evropi“, kaže za SETimes srpski komesar za izbeglice i migracije Vladimir Cucić.
Cucić ističe da se Srbija o tražiocima azila stara najbolje što može, pružajući im stan, hranu, obuću, odeću i proizvode za ličnu higijenu.
Ali zbog krize u Siriji i drugim ratom zahvaćenim područjima „uskoro će nam biti potrebni dodatni objekti“, dodaje on.
U druge zemlje u regionu, kao što su Mađarska, Bugarska, Grčka i Turska slivaju se desetine hiljada izbeglica, ističe on.
„Srbija će ispuniti svoje obaveze da se brine o tražiocima azila ne samo zbog evropskih integracija, već i zbog nedavne prošlosti i onoga kroz šta su zemlja i njeni građani prošli“, kaže Cucić.
On se zahvalio građanima Srbije što nisu ksenofobični i podsetio da su azilanti bili među prvima koji su se odazvali na poziv u pomoć građanima pogođenim poplavama u Šapcu, Krupnju i Kladovu.
On je dodao da će tokom narednih 18 meseci njegova kancelarija raditi na harmonizaciji zakona o izbeglicama, kao što su politika prihvatanja i integracije, kako bi se Srbija pripremila za pristupanje EU.
Pošto mnoge izbeglice prelaze u Srbiju iz Makedonije, mnogi posmatrači vide saradnju između dveju zemalja kao ključnu.
Makedonsko ministarstvo unutrašnjih poslova je prijavilo da se broj ilegalnih migranata prošle godine povećao za 54 odsto na 1750.
Takođe su pokrenuta 94 krivična postupka u 2014. za ilegalno krijumčarenje migranata, navodi se u saopštenju ministarstva za SETimes.
Većina migranata su bili iz Sirije i Avganistana.
Šta Srbija i Makedonija treba da preduzmu u vezi sa ilegalnim imigrantima? Podelite svoje mišljenje u delu za komentare.
Pogledaj vesti o: Sirija
Nastavak na Southeast European Times...
