Izvor: Politika, 21.Dec.2012, 13:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
UN: Verski rat u Siriji
Svetska organizacija potvrdila da rat u Siriji više ne može da bude definisan kao borba vlasti i opozicije
Rat u Siriji je od juče i zvanično ocenjen kao verski sukob. Panel Ujedinjenih nacija koji je nepuna tri meseca istraživao korene sirijskih sukoba utvrdio je ono o čemu već dugo bruje iole upućeniji posmatrači – sukob u Siriji odavno nije sukob vlasti i opozicije nego borba različitih etničkih i verskih grupa. Sa složenom strukturom različitih konfesija bilo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je samo pitanje vremena kada će ove duboke podeljenosti i otvoreno da izbiju u prvi plan.
Borba protiv režima Bašara el Asada sunitskoj većini je došla kao zgodan povod za dizanje glave protiv alavitske manjina koja je godinama držala monopol na vlast u zemlji. Otvorena nenaklonost koju je međunarodna zajednica veoma brzo pokazala prema zvaničnom Damasku samo je olakšala put većini da pomoć za zbacivanje tiranije manjine potraži i van granica zemlje. Izveštaj UN navodi da je dosad zabeleženo 29 zemalja iz kojih su borci stigli u Siriju, a većina su suniti iz zemalja Bliskog istoka i severne Afrike.
„Dolaze iz svih delova sveta, iz Evrope i Amerike, ali naročito iz susednih zemalja”, navodi se u izveštaju. Autori upozoravaju i na pojavu naoružanih opozicionih grupa koje odbijaju da se pridruže Oslobodilačkoj vojsci Sirije i koje su povezane sa ekstremističkim ili islamističkim grupama kakva je Džabhat el Nusra.
Na pomoć sa strane očigledno nisu imuni ni u Damasku jer su UN utvrdile da se na strani Asada bore i pripadnici libanskog šiitskog pokreta Hezbolah. Prema podacima do kojih je stigao istraživački tim u kojem je i Karla del Ponte, podrška je stizala i iz Iraka i Irana, premda je Teheran negirao bilo kakvu vojnu uključenost u Siriji.
Rizik od sukoba između pripadnika različitih zajednica, uključujući sukob etničkih i verskih grupa, oduvek je bio prisutan, navode članovi istražne komisije. Ali, posle gotovo dvogodišnjeg ratovanja „pretvorio se u otvoren sukob između različitih zajednica”, ocenjuje komisija.
„U sukob su uvučene i druge manjine, kao Jermeni, hrišćani, Druzi, Palestinci, Kurdi i Turkmeni. Ipak, podele su najizraženije između alavita (šiita) i sunita”, navodi se u izveštaju.
Posebno je ranjiva hrišćanska manjina kojoj prema nekim procenama pripada oko 1,5 miliona građana Sirije. U toku konflikta koliko-toliko su uspevali da se drže po strani, ali opozicija ih je često optuživala za odanost vladajućoj strukturi, a povod su im davale i izjave hrišćanskih verskih velikodostojnika. Oni su na početku sukoba Asada nazivali „kulturnim čovekom”, a opozicionare teroristima, ali kako je vreme prolazilo došlo je do promene u retorici.
Naklonost manjinskih grupa Asadu ipak ne iznenađuje budući da je njegova partija Baas uz sve grehove koji joj se stavljaju na dušu uspela da održava sekularno društvo. Njegov pad stoga za njih ne bi značio samo promenu vlasti nego celog sistema. Radikalni islamizam bi po svemu sudeći bio pušten sa uzda na kojim ga je držala dinastija Asad, što bi moglo da se pokaže kao koban scenario za ostale konfesije.
Stanje je takvo da bi „čitave zajednice mogle da se nađu pred izborom da moraju da pobegnu iz zemlje ili da budu uništene”, upozoravaju autori izveštaja.
„Dok zajednice veruju – ne bez razloga – da su suočene sa egzistencijalnom pretnjom, neophodnost rešavanja krize pregovorima potrebnija je nego ikada”, poručuje se u izveštaju.
----------------------------------------------------------------------
Dokazi o ratnim zločinima
Komisija je u zemljama koje se graniče sa Sirijom prikupila više od 1.000 svedočanstava, kao dokaze ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti koje su počinili pripadnici sirijskih snaga bezbednosti. Oni su takođe, ali u ograničenim obimu, prikupili dokaze i o zločinima naoružanih pobunjenika, a imena počinilaca su dostavljena Visokom komesarijatu UN za ljudska prava. Ta dokumenta su poverljiva i mogla bi da se iskoriste u slučaju podizanja optužnica pred Međunarodnim krivičnim sudom za ratne zločine.
-----------------------------------------------------------------
Rusija ne podržava Asada po svaku cenu
Moskva – Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je juče da Moskva ne podržava režim sirijskog predsednika Bašara elAsada po svaku cenu, i istakao da bi prvo Sirijci trebalo da se međusobno dogovore kako da žive zajedno.
Putin je dodao da Moskva jedino nastoji da spreči da se građanski rat u Siriji vodi unedogled.
D. Vukotić
objavljeno: 21.12.2012.
