Izvor: Blic, 14.Sep.2016, 06:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U srcu Amerike gore nego u SIRIJI
Dopisnik Bi-bi-sija Ijan Panel obišao je mnoga mesta u kojima vlada nasilje. Izveštavao je iz Iraka, sa linija fronta u Avganistanu, a nedavno je pisao o ratnim razaranjima u Siriji. U okviru najnovijeg novinarskog zadatka, Panel, koji živi u gradu Vašingtonu, otputovao je u Čikago kako bi istražio šta stoji iza ogromnog broja ubistava u ovom gradu.
Njegov izveštaj je intimni pogled na život na zapadu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i jugu grada u Ilinoisu u kome se događa najveći broj ubistava, gde protivničke bande vode rat za velike i male stvari - uz pogubne posledice.
ISPOVEST SRPKINJE IZ ČIKAGA Ubistva, bande i ozloglašeni Sautsajd: "Zna se u koja naselja se ne ide"
Mada priznaje da postoje značajne razlike između aktivne ratne zone, poput Sirije, i ulica čikaških opština Englvud ili Ostin, ipak je uočio i izvesne sličnosti, a o onome što je video razgovarao je novinarkom “Bi-bi-si njuza” Džesikom Lasenhop.
Rat kao način života
“Ljudi žive s pretnjama ili elementima opasnosti, što je, doduše, u potpuno drugačijem stepenu, karakteristično i za civilno stanovništva u obe opštine”, kaže on.
“Ono što me fascinira - a to možete da vidite u Čikagu, ali i u ratnim zonama, poput Sirije - jeste činjenica da ljudi izlaze na ulice, obavljaju kupovinu, ali znaju pravila. Čim nastanu problemi, odmah se povlače. Iznenada svi nestanu.”
Poštar nikada neće proći nekom od tih ulica kada zna da je tamo izbila tuča. Isto je sa ratnim zonama - ljudi nauče da se prilagode, ali to ima psihološke posledice.
“Ljudi ne odustaju od života, ali žive sa pojačanim stepenom traume, opasnosti i stresa. Ne možete da živite sa takvom količinom pretnje i opasnosti svaki dan, a da to ne ostavi trag na u vama”, kaže Panel.
U izveštaju navodi da nikada nije video toliku količinu oružja u rukama građana izvan ratne zone kao u delovima Čikaga, niti toliki stepen spremnosti da ga upotrebe.
RATNA ZONA: 500 ubistava. Devet meseci. Jedan američki grad.
“U ratnoj zoni biste očekivali da su ljudi naoružani, spremni ste da upotrebite oružje i postoji velika verovatnoća da ćete biti u prilici da ga upotrebite. U Čikagu ima dece koja su zahvaljujući oružju i njihovom korišćenju stekla moć u vidu neke vrste statusa koji drugi nemaju”, kaže novinar “Bi-bi-sija”.
“U Siriji ima mnogo mladih, nedovoljno zaposlenih ili nezaposlenih momaka, koji su se pridružili pobunjeničkim grupama ne samo zato što veruju u ciljeve borbe, već zato što su time stekli određeni status. To im je dalo određenu ulogu i smisao”, nastavlja on i dodaje da je “isti slučaj sa bandama u Čikagu.”
Uticaj na decu
Panelovo iskustvo pokazuje da se detinjstvo na oba mesta rano završava.
“Ljudi koji sprovode nasilje zapravo uopšte ne mare za to. Za njih je to kolateralna šteta”, kaže on. “U Čikagu je koletaralna šteta šestogodišnja Takara Morgan, koju je metak pogodio u stomak dok se igrala ispred kuće, a u Siriji su to deca koja su upucana ili granatirana dok su se igrala na ulici.”
Deca postaju neosetljiva na nasilje. Neko bude ubijen, a u istoj ulici se deca igraju i voze bicikl, zato što su navikla na takve prizore, a isto ćete videti i u ratnim zonama. “To znači da će, ako im u nekom trenutku ponudi oružje, biti spremniji da prigrle život pun nasilja. Neverovatno je koliko se smanjila granica između spremnosti da nosite oružje i spremnosti da nekoga ubijete”, kaže Panel.
Mladi u bezizlaznoj situaciji
“Zapadni deo Čikaga je civilno područje u kome sam najviše osetio da se nalazim u opasnom okruženju zbog načina na koji ti momci funkcionišu”, kaže Panel.
“Oni deluju u grupi, stalno su na oprezu, svi sve prate kako bi videli šta se sprema. Isto to vidite i u pobunjeničkim grupama”, kaže on.
“Mladići moraju sve vreme da glume muškarčine. Hiljadu stvari im se mota po glavi i u srcu.
“Nema izlaza iz ovoga. Želim da prestane. Kad bi postojao drugi način...”, rekli su neki od njih.
“Postoji taj osećaj bezizlaznosti. Kao lavirint: kada najzad nađeš put, završiš upravo tamo odakle si krenuo.”
