Izvor: Politika, 21.Jul.2012, 04:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tunel u Damasku
Šta ako Bašar el Asad bude zbačen sa vlasti, a zamene ga ekstremni islamisti?
Agencijska slika kratera eksplozije u kojoj je demolirana zgrada vojne obaveštajne službe Sirije, a u kojoj su tom prilikom poginuli ministar odbrane, ministar unutrašnjih poslova i zamenik načelnika Generalštaba,jasno demantuje da je napad izvršio kamikaza pripadnik obezbeđenja samog predsednika Bašara Asada. Svetske agencije požurile su da jave o pojedincu koji je napao zgradu u kojoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je sedište Nacionalne bezbednosti Sirije. Naime, krater na ulici dubine od najmanje pet metara ne može biti posledica napada pojedinca opasanog eksplozivom, ovakav krater može izazvati samo detoniranje ogromne količine eksploziva smeštene odmah ispod ulice. Kako se onda eksploziv našao ispod ulice?
Ne verujem da je neko kopao noću baš ispred glavnog ulaza u glavnu zgradu sirijskih obaveštajaca i bezbednjaka da bi tu smestio eksploziv. Niti je neko mogao neopaženo da unese tako veliku količinu eksploziva u zgradu.Osim toga, krater eksplozije je na ulici, a ne u zgradi, inače bi se zgrada kompletno srušila. Glavna zgrada sirijske Nacionalne bezbednosti nalazi se u neposrednoj blizini zgrade ambasade jedne velike sile, u kojoj od početka krize u Siriji nema diplomata. A bilo ih je nekada mnogo. Ne znam da li su onako, po podne i noću, malo kopali tunel prema sirijskim obaveštajcima i njihovoj zgradi. Sasvim je moguće, jer Sirijci tvrde da su u zgradi te ambasade prošle godine izvođeni radovi, inače, platnima skriveni od pogleda radoznalih. Ne znam je li zaista reč o tunelu radi elektronskog prisluškivanja zgrade Nacionalne bezbednosti Sirije, ali rat tunelima potiče još iz vremena globalnog suparništva Sovjetskog Saveza i SAD. Poznati su tuneli i kontratuneli u Berlinu kopani upravo za elektronsko nadgledanje one druge strane. I u tim tunelima bilo je eksploziva, istina bile su to manje količine dovoljne za urušavanje tunela i uništenje elektronske opreme u slučaju da protivnik iznenada otkrije tunel i uđe u njega. Kako Rusi u Damasku imaju vrlo snažan obaveštajni centar za celi Bliski istok, ne bi me iznenadilo postojanje raznih tunela u glavnom gradu Sirije. Gde u tim i takvim tunelima umesto uređaja za elektronsko praćenje samo smestite 500 kg TNT-a i čekate. Kada vam se učini da je došao trenutak da su protivnici u obližnjoj zgradi, u reprezentativnom broju i po funkcijama vrlo važni, da su okupljeni oko sofre za čaj, samo aktivirate daljinski okidač.
Fantazija? Proverite čija se to ambasada nalazi vrlo blizu zgrade sirijske Nacionalne bezbednosti u Damasku. Kako je onda moguće da je ta ambasada dobila tu lokaciju? Poznanik iz Damaska mi kaže: „Pa lepo je mesto, najbolja lokacija u Damasku”. Što znači da nikada ne bi trebalo stanovati neposredno uz ambasadu neke velike sile.
Ključ mira na Bliskom istoku oduvek je bio u Damasku. Nema većeg rata na Bliskom istoku ako u njemu ne učestvuje i Sirija. Predsednik Bašar el Asad mogao je da zauzda terorističke udare Hezbolaha na Izrael, ili da rizikuje eskalaciju. Pre nekoliko godina nije to učinio, posle se malo više oslonio na Teheran, i sada stižu računi, koji kažu da je Iran spreman da ratuje s Izraelom do poslednjeg Sirijca.
Kada je 2000. godine umro tadašnji predsednik Sirije Hafez el Asad javile su se sumnje da li će njegov sin stići da se učvrsti na vlasti, budući da nije imao dobre veze ni u partiji BAAS, ni u armiji, pa ni u obaveštajnim službama. Neki su strahovali da će odlazak Hafeza el Asada dovesti do haosa u Siriji, ali je većina ipak smatrala da će to pomoći Siriji da se oslobodi svoje izolovanosti, da se otvori ka Zapadu i uđe u konačne mirovne pregovore s Izraelom. Dok je tata imao izraz prepredene sfinge, sin naslednik nežnog pogleda kao da se neugodno osećao u prilikama kada je morao da obuče vojnu uniformu. Tata se nikada nije sreo ni sa jednim Izraelcem, a ostali arapski lideri su redom „kapitulirali”: Husein, Sadat, Mubarak. Zato se i s optimizmom gledalo na mladog, tada 34. godišnjeg naslednika Bašara, školovanog u Velikoj Britaniji, koji je bio na čelu sirijske kompjuterske kompanije i navodno nikada nije bio opterećen istorijom. Posle, kao predsednik ipak je postao njen zarobljenik.
Pobuna u Siriji ima malo veze s težnjama Sirijaca da žive u demokratiji. Pravi razlozi za građanski rat nalaze se u Teheranu. Jer vojna ruta do Teherana vodi kroz Damask. Samo je pitanje - šta ako Bašar el Asad bude zbačen sa vlasti, a zamene ga ekstremni islamisti?
Miroslav Lazanski
objavljeno: 21.07.2012
