Izvor: Politika, 15.Avg.2015, 09:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tri imena iste nesreće
Pitanje kako nazvati hiljade ljudi koji su u Evropu stigli iz ratom i bedom pogođenih krajeva nije lingvističko već političko: od odgovora zavisi hoće li biti pušteni preko granice ili ostavljeni pred mađarskim zidom
Hiljade ljudi iz Sirije, Avganistana, Iraka, Eritreje, Somalije... svakodnevno prelaze granicu Srbije, na dugom maršu iz ratom i bedom zahvaćenih područja do odredišta u zemljama zapadne Evrope. Nazivaju ih migrantima, azilantima, izbeglicama. Ni mediji, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ni državni organi, pa ni stručnjaci koji se bave pitanjima migracija i izbeglištva nisu saglasni kako ove ljude zvati. Pitanje nije lingvističko već političko: od odgovora zavisi hoće li vas pustiti preko granice ili ostaviti pred mađarskim zidom.
Izbeglice su, po pravilu, oni koji beže od rata; azilanti su oni koji su ugroženi u domovini zbog svojih političkih stavova, a migranti se sele u potrazi za boljim životom. Postoji razlog što britanski premijer Dejvid Kameron voli da u ovim nesrećnicima vidi ljude koji žele da se ogrebu o socijalna davanja (suočen sa krizom u Kaleu, odakle izbeglice žele da pređu na ostrvo, Kameron upozorava da veliki priliv migranata ugrožava „evropski životni standard“). Iz sličnih razloga gotovo celokupna zapadna štampa složno izveštava o krizi migranata. I u srpskim medijima i političkoj javnosti, za begunce od rata i siromaštva uglavnom se koristi pojam migranti, baš kao i u Evropi i SAD. Možda i sa više opravdanja, jer ogromna većina ovih ljudi ovde ne traži ni politički azil, ni izbeglički status, niti kod nas vidi svoju budućnost. Od blizu 80.000 ljudi koji su u Srbiji prvobitno izrazili azilnu nameru, samo je 484 stvarno ušlo u proceduru za dobijanje azila. A i od tog broja, njih 371 prekinulo je taj postupak i otišlo iz zemlje.
Hans Šoder, šef predstavništva Visokog komesarijata za izbeglice u Srbiji (UNHCR),smatra da je ispravnije ove ljude zvati izbeglicama, jer je više od 90 odsto migranata iz Sirije u zemljama EU dobilo izbeglički status. U intervjuu nedeljniku „Vreme“
Šoder je objasnio da izbeglice ne postaju izbeglice kada ih vlade ili UNHCR priznaju kao takve, već onda kada napuštaju svoje zemlje i kad su ispunjeni kriterijumi sadržani u međunarodnoj definiciji iz Konvencije Ujedinjenih nacija o statusu izbeglice iz 1951. godine. Po njoj, izbeglicom se smatra svako lice koje se usled opravdanog straha nađe van domovine i ne želi u nju da se vrati niti da traži od nje zaštitu.
Međutim, u izveštaju koji je Savetu za ljudska prava Ujedinjenih nacija u maju ove godine podneo specijalni izvestilac UN Fransoa Krepo koristi se termin migrant za ljude koji iz Italije i Malte pokušavaju da se domognu zapadne Evrope. U sličnom izveštaju su UN još 2002. godine konstatovale da je gotovo nemoguće napraviti jasnu razliku između migranata koji napuštaju domovinu zbog političkog progona, ratnih dejstava, ekonomskih problema i onih koji iz nje odlaze da bi u drugoj zemlji potražili bolje uslove života i rada.
Za razliku od termina izbeglica, koji podrazumeva i određeni od države domaćina priznati status, migrant je mnogo fluidniji termin. Koristi se da opiše ljude u najrazličitijim situacijama: od visokoškolovanih kadrova koji napuštaju svoju zemlju zbog bolje plate i uslova rada do onih koji spakovani u tajnu pregradu kombija traže utočište u zapadnoj Evropi. U studiji „ Ko je migrant?“ Opservatorije za migracije Univerziteta u Oksfordu ogleda se sva neodređenost ovog pojma na primeru Velike Britanije. Migrant, tako, može da označava stanovnika Britanije rođenog u inostranstvu, onog ko ima strano državljanstvo, onog ko je došao da radi u Britaniji privremeno ili na duže vreme, pa čak i tražioca azila. Autori studije ukazuju da je isti pojam obuhvatio osobe koje imaju različit pravni status: među onima rođenim u inostranstvu, na primer, ima i ljudi sa britanskim državljanstvom koji ne potpadaju pod kontrolu imigracionih vlasti, iako bi pojam migrant trebalo da označava osobu koja je predmet baš njihove kontrole.
I azilant, slično kao i izbeglica, jasnije definiše status neke osobe u određenoj zemlji. Azil je, prema definiciji Evropske komisije, vid zaštite koju država daje na svojoj teritoriji pojedincu koji je u nemogućnosti da dobije zaštitu od sopstvene države, naročito zbog straha da će biti gonjen iz rasnih, verskih, nacionalnih razloga ili zbog toga što pripada određenoj društvenoj grupi ili političkoj opciji. Osoba koja je podnela zahtev za azil tražilac je azila, odnosno azilant.
Nezavisno od toga imamo li migrantsku ili izbegličku krizu, stotine hiljada ljudi još uvek čeka jasnu strategiju Evropske unije, a države poput Srbije i konkretniju pomoć u zbrinjavanju i prihvatu desetina hiljada Sirijaca, Avganistanaca, Eritrejaca... Nije ostalo nezapaženo da zemlje koje danas nose najveći teret ove, pre svega, ljudske krize, nisu imale gotovo nikakvog udela u raspirivanju ratnih dejstava u državama iz kojih dolaze nevoljnici, dok su one koje su na posredan ili neposredan način učestvovale u podgrevanju konflikata držeći stranu ovom ili onom, tek razmatraju šta da rade i na koga da prebace nastale probleme. To svakako ne znači da ljudima u nevolji ne treba pomoći, ali je indikativno da oni koji su neretko zavodili mir i demokratiju oružanim sukobima i ratom, od posledica tog „mira“, stotina hiljada ljudi bez doma štiti Atlantski okean.
Pogledaj vesti o: Sirija
.jpg)
