Izvor: B92, 05.Sep.2013, 17:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tinja kriza u rastućim privredama
Sankt Peterburg -- Godišnji samit lidera najrazvijenijih zemalja sveta, prvi put u toku proteklih pet godina, neće imati za glavnu temu ekonomiju, već političku krizu u Siriji.
Ruski organizatori tog skupa su najavili da će osim "dominantne teme o situaciji u Siriji", učesnici dovodnevnog skupa najmoćnijih svetskih lidera razmotriti i suštinske uzroke sve većeg zastoja privreda u usponu.
Svetski lideri >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << će, osim toga, u "severnoj prestonici Rusije", razgovarati i o trgovinskoj liberalizaciji, održivom razvoju, utaji poreza, globalnom zagrevanju, a zemlje će biti pozvane da nastave sa strukturnim ekonomskim reformama zarad podsticanja rasta.
Rusija, koja je u proteklih godinu dana predsedavajući G20, najavila je da će na samitu dati predloge kako da se podstakne globalni privredni rast i otvore nova radna mesta.
Analitičari na koje se poziva britanska agencija ističcu da će se politički pravaci G20, osim oštrih razlika u vezi sa konfliktom u Siriji, suočiti i sa novom ekonomskom pretnjom - jer se, nakon obuzdavanja finansijske krize u SAD i Evropi, situacija sada "zagreva" u ekonomijama u razvoju.
Indija, Turska, Brazil i Južnoafrička Republika su članice G20 čije su valute pretrpele oštar pad nakon povlačenja investitora sa tih tržišta u poslednjih nekoliko meseci.
Na takav potez investitora uticalo je najavljeno ukidanje monetarnih podsticaja Uprave federalnih rezervi SAD, što će obeležiti ne samo kraj jeftinog novca i rekordno niskih kamatnih stopa za Amerikance, već i novo doba za zemlje u razvoju koje su dobro živele od politike monetarnog labavljenja, pokrenute nakon izbijanja finansijske krize.
Odliv novca iz tržišta u razvoju odražava i promenu globalne slike, pri čemu su se perspektive rasta privrede SAD i drugih razvijenih ekonomija poboljšale, dok su se perspektive zemalja u usponu, uključujući Kinu, u izvesnoj meri pogoršale, tvrde analitičari na koje se poziva agencija Blumberg.
Rusija će na samitu, kako je najavila zvanična Moskva, predložiti i da se razmotri predlog za borbu efikasniju protiv ilegalnih bankarskih poslova.
Zamenik ruskog ministra finansija Sergej Storčak kaže da je na osnovu ranijeg dogovora ministra finasnija G20 u Moskvi, pripremljen specijalni plan primene vrlo oštrih mera kojima bi trebalo da se ograniče i eliminišu zakonski nedozvoljene bankarske operacije, naročito prilikom transfera kapitala.
Storčak je rekao da se akcija, u cilju razrade preporuka za regulisanje rada ilegalnog bankarstva, vodi već odavno, ali su konkretni predlozi dati samo u toku proteklih godinu dana, od kako je Rusija predsedavala skupovima G20.
"Taj sektor do sada nije bio pod nadozorom regulatornih tela, a ako je i postojala nekakva kontrola, bila je slaba", tvrdi Storčak, uz napomenu da je to postalo očigledno i posle rešenja koja su, kad je reč o bankarskim poslovima, ponuđena na osnovu dokumenta 'Bazel III '".
Zanimljivo je i da su neposredno pre početka samita eksperti Međunarodnog monetarnog fonda saopštili da će razvijene zapadne zemlje dati odlučujući doprinos budućem razvoju svetske privrede, dok će se uloga brzo rastućih ekonomija smanjiti, prenosi londonski "Fajnenšel tajms" (FT).
List britanske poslovne elite navodi, pozivajući se na "tajni izveštaj" MMF u koji je imao uvid, da ta međunarodna finansijska organizacija ne smatra više da će Kina, Indija i druge brzo rastuće ekonomije postati osnovni motor rasta globalne privrede, već da će to biti SAD i druge zapadne privredne sile.
