Izvor: Southeast European Times, 24.Jun.2011, 23:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tenzije rastu dok se sirijske snage približavaju turskoj granici

Nespremni da napuste svoju zemlju i nadajući se da će ih Turska zaštititi, više hiljada Sirijaca koji kampuju na granici suočava se sa neizvesnom sudbinom.

24/06/2011

Aleksandar Kristi-Miler za Southeast European Times iz Kirbet Al Joza – 24.6.2011.

„Želimo da Kirbet Al Joz bude deo Turske“, rekao je Abdulah, mladi švercer, pokazujući na tursku zastavu koja se viori na vrhu drveta nedaleko od granice.

Tamo su je postavili njegovi prijatelji, >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << izražavajući time rasprostranjenu nadu raseljenih Sirijaca koji žive u improvizovanom kampu u okolini sela da će ih turska vojska zaštititi od snaga predsednika Bašara Al Asada.

Kamp, u vidnom polju turskih graničara, naseljava otprilike 3.500 ljudi koji nisu spremni da ostave svoje živote i imovinu i odu u izbegličke kampove u Turskoj, ali su suviše uplašeni da odu kući.

Pre dve nedelje Damask je počeo vojnu akciju u tom regionu, tvrdeći da „naoružani banditi“ stoje iza navodnog masakra 120 vojnika u gradu Jisr Al Šaghur.

Od tada su hiljade ljudi napustile svoje gradove i sela u blizini granice sa Turskom, a oko 11.000 ljudi, ugladnom žena i dece, sada se nalazi u kampovima u Turskoj.

Međutim, dok se sirijske snage približavaju granici, oni koji tamo kampuju dodaju element neizvesnosti odnosima između Ankare i Damaska, koji su već zategnuti zbog brutalne reakcije Asadovog režima na prodemokratske demonstracije.

Iz turskog pograničnog sela Guveči, SETimes je posmatrao trupe i transportere u Kirbet Al Jozu, kao i ljude u vojničkim uniformama, sa puškama preko krova, za koje su lokalni Sirijci tvrdili da su snajperi.

„Svaka vojna akcija na granici u potpunosti bi presekla već napete odnose između Turske i Sirije“, rekao je Gokhan Badžik, šef Centra za bliskoistočne studije na Univerzitetu Zirve u Gaziantepu.

Međutim, kamp u Kirbet Al Jozu, jednom od nekoliko mesta na sirijskom tlu gde disidenti mogu otvoreno da se protive vladi bez straha od hapšenja, postao je žarište sve organizovanijeg opozicionog pokreta Sirije.

U nedelju 19. juna aktivisti u kampu saopštili su osnivanje „Nacionalnog saveta“ protiv Asadovog režima. Prethodnog dana je sirijska vojska ušla u grad Bdama, udaljen samo 10 km i presekla vitalnu liniju snabdevanja kampa.

Od tada se zvuci pucnjeva sve više približavaju, a u sredu 22. juna aktivisti su rekli da se sedam tenkova i četiri transportera nalaze samo dva kilometra od sela.

Mnogi od onih koji kampuju izvan sela smatraju da je sirijska vojska obavezna, prema sporazumu sa Turskom, da se ne približava granici. Portparol turskog ministarstva inostranih poslova rekao je da ne postoji takav sporazum, ali da se sirijska vojska nije rasporedila na granici više od dve decenije.

Neki u kampu tvrde da su turski vojni helikopteri čak ušli u sirijski vazdušni prostor, nakon što su Asadove snage ušle u Bdamu.

„Kada je sirijska vojska ušla u Bdamu, ja sam, zajedno sa drugim ljudima, video dva helikoptera kako preleću iz Turske. Kada su bili iznad tog područja sirijske snage su se povukle“, rekao je Mahmud Musa, 39, direktor škole iz Bdame. Tursko ministarstvo inostranih poslova poreklo je tu tvrdnju.

Piter Bukhart, direktor za vanredne situacije u Hjuman rajts voču, koji istražuje vojnu akciju sirijske vojske, smatra da ta „pat pozicija“ evoluira.

„Jasno je da je turska vojska rekla sirijskoj vojsci da ne može da uđe u tu poslednju dolinu", rekao je on. „Sada vlada prilično napeta pat pozicija između sirijske vojske i turske vojske u pogledu toga šta će se sledeće dogoditi.“

S obzirom da u kampu nema snabdevanja čistom vodom i da je glavni izvor hrane preko turskih švercerskih puteva, turski Crveni polumesec počeo je da dostavlja pomoć na granični prelaz.

Međutim, kako je mali broj raseljenih Sirijaca sklon da se odazove pozivu svoje vlade da se vrati kući, čini se da nema lakog rešenja na vidiku.

„Otići ću kući kada ode Bašar Asad“, kaže Anas, 22, iz Jisr Al Šughura, koji u nozi ima prostrelnu ranu koju je zadobio kada su autobus kojim je putovao napali snajperi.

„Ali, neće proći puno vremena, samo dva ili najviše tri meseca.“
Pogledaj vesti o: Sirija

Nastavak na Southeast European Times...