Izvor: Vesti-online.com, 14.Jan.2013, 13:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Talibani i rokeri

Sirija je jedini saveznik Irana u regionu. Sirija je jedini izlaz Irana na more. Preko Sirije Iran naoružava iranski Hezbolah koji - naravno - ugrožava našeg saveznika Izrael... Zato je uklanjanje Asada u Siriji prioritet naših prioriteta...

Dejan Lukić  

Prioritet može da bude, a sve ostalo u ovom dragulju od zatucanosti izgovorilo je odnegovano neznanje kandidata za predsednika SAD, Mita >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << Romnija, 23. oktobra prošle godine.

Kandidati za predsednika Amerike drže u rukama, kad postanu predsednici, ključeve svetskog rata uključujući i atomski. Ali, kandidat za predsednika SAD ne zna da Iran ima 1.000 milja dugu morsku granicu u Persijskom zalivu, Omanskom zalivu i Arapskom moru. Kandidat za predsednika SAD nekako je još savladao geopolitički podatak da je Iran saveznik Sirije i da nema granicu sa dotičnom, ali dalje ni makac.

 

Za jednog potencijalnog stanara Bele kuće previše je da još savlada da bi iransko oružje za Hezbolah u Libanu moralo, pre nego što stigne u Liban preko sirijske obale Mediterana, prvo da pregazi preko američke okupacije u Iraku i NATO-a u Turskoj.

Josif Visarionovič Džugašvili, alijas Staljin, nije poput kandidata za predsednika SAD imao diplomu Harvarda, ali je bar znao gde je Rim, šta je Vatikan i ko tu ima komandnu reč. Pa kada su mu savetnici sugerisali da bi bilo strateški mudro da se Sovjetski Savez "malo otvori" prema Vatikanu, prirodno bistri Koba znao je da postavi suvislo pitanje: "A koliko taj papa ima tenkova?"

Mit Romni je samo paradigma. Kada je dopisnik "Glamora" upitao kandidata koji je malo zatim postao predsednik SAD - a ime mu je Džordž Buš Mlađi - šta misli o talibanima, vladar imperije zla najpre je gledao belo pa na kraju rekao da se slabo razume u rok-grupe. Da bi se na kraju a na potpitanje o represiji nad ženama u Avganistanu, dosetio jadu: "Ah, da Avganistan... apsolutno... represija... Za svaku osudu... To mora da okončamo."

Tako je krenuo rat na rok-grupu u Avganistanu, kome se i posle deset godina ne vidi kraj.

I Džordž Buš je samo paradigma. Slušao sam svojim ušima kako kandidat za predsednika SAD i senator Bob Dol na stepenicama Kongresa u Vašingtonu četvrt sata želi dobrodošlicu visokom gostu, gospođi Benazir Buto, i na sva usta i svim raspoloživim komplimentima hvali njenu "prijateljsku zemlju" - Indiju. Lepo. Izuzev što Buto nije bila premijer Indije nego Pakistana sa kojim je Indija u žestokom sukobu oko Kašmira.

Geopolitičko obrazovanje američkih komandnih ljudi naprosto je katastrofa. Greške koje iz toga mogu da proizađu su monumentalne. Američki predsednik drži u svojim rukama ključ kiše i vedrog vremena, rata i mira - uključujući i atomsku katastrofu.

Kroz Persijski zaliv, na primer, protiče dnevno 17 miliona barela svetske nafte. Persijski zaliv je teško militarizovan. Peta američka flota operiše iz baze u Manami (Bahrein). Američka regionalna komanda je locirana u Kataru.

Opasno se oružje nalazi u rukama patuljaka geopolitičkog znanja i poimanja. Ovo su zastrašujuće činjenice našeg vremena pa iz njih i pitanje: Kakvi su tek patuljci geopolitičkog poimanja sveta oni kojima je Amerika oltar za molitvu, zadnja pošta svih snova, a Ohajo novi Jerusalim.

Nastavak na Vesti-online.com...