Izvor: Politika, 30.Dec.2012, 14:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svet u retrovizoru
Godina u kojoj je čovečanstvo uspelo da izbegne „očekivani” smak sveta, jedan čovek je uspeo da skoči sa ivice svemira a naučnici su, kako tvrde uspeli da otkriju „božju česticu”.
Svet gledan u retrovizoru obilovao je „budžetskim provalijama”, ratovima poput onog u Siriji, elementarnim nepogodama kao što je bila super oluja Sendi ali i brojnim terorističkim napadima i narodnim buntovima. Ipak, bar tri događaja iz 2012. godine će imati dugoročne posledice >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na budućnost sveta.
Iako su reizbori američkog predsednika Baraka Obame i ruskog predsednika Vladimira Putina događaji koji su poprilično odredili koloseke kojima će ceo svet ići narednih godina, izbori za novo rukovodstvo Komunističke partije Kine odredili su ne samo kineske lidere narednih deset godina već i put kojim će kineski zmaj menjati sebe i svet oko sebe.
Izbor potpredsednika Kine Si Đinpinga da, umesto Hu Đintaoa, bude na mestu generalnog sekretara partije a sledeće godine i na čelu države, trasiralo je Kinu ka putu reformi, koje će podrazumevati borbu sa korupcijom, ekonomsko-socijalnu reformu i vojno bildovanje zemlje.
Ovaj događaj je jedan od tri koji će imati dalekosežan uticaj na ceo svet jer se na kongresu u Pekingu po prvu put čulo da Kina namerava da postane pomorska vojna velesila, čime je ovaj ekonomski džin jasno pokazao svom američkom geostrateškom takmacu da namerava da uskladi svoju vojnu moć sa ubrzanim tempom rasta kineske privrede.
Budući da su zbog isprepletane ekonomske saradnje SAD i Kina odavno postali svojevrsni ekonomski sijamski blizance, teško je očekivati da bi zbog kineskog vojnog bildovanja izbio neki novi „hladni rat”. Međutim, ono što je izvesno posle kongresa KPK, svet polako ali sigurno više nije unipolaran, odnosno pod dominacijom jedne svetske velesile.
Drugi za svet na duge staze značajan događaj je nešto što su mnogi zaboravili ili im se činilo kao jedna od brojnih dosadnih epizoda u birokratskoj mašineriji u Briselu.
Nedavna odluka ministara finansija Evropske unije da usvoje sporazum o jedinstvenom nadzoru banaka u zoni evra deluje možda beznačajna za običan svet, ali to je jedan mali korak ka uspostavljanju bankarske unije u EU, koji vodi jednoj mnogo integrisanijoj Uniji.
Oduzimanja finansijskih ovlašćenja od pojedinačnih članica EU i prenošenje na naddržavni nivo predstavlja mali korak Uniji koja teži fiskalnoj i mnogo većoj političkoj integraciji.
Integraciji koja bi po nekim zamislima došla do stvaranja Unije sa svim atributima samostalne i jedinstvene federalne države.
Čak i ako ovaj scenario ostane samo san zagovornika evropske ideje, postepeno stvaranje bankarske unije vodi pre svega ekonomsko-finansijskom stabilizovanju kako ovogodišnjeg dobitnika Nobelove nagrade za mir tako i celog Starog kontinenta, što će neminovno da utiče na celu planetu.
Godinu na izmaku su definitivno obeležili novi procvetali ili uvenuli svetovi arapskog proleća u kojima su najznačajniji segmenti to što je Egipat na izborima dobio novog predsednika i to Mohameda Morsija iz redova islamističke Muslimanske braće, kao i to da je pobuna u Siriji protiv predsednika Bašara al Asada dobila još krvavije odlike u kojem je broj poginuli oko 44.000.
U istoriji tradicionalno bezbednosno trusnog Bliskog istoka 2012. ostaće zapamćena kao godina u kojoj je ispisana svojevrsna krštenica za državu Palestinu. Dvotrećinskom većinom 29. novembra Generalna skupština Ujedinjenih nacija izglasala je rezoluciju kojom je Palestini priznat status države posmatrača u UN, što je u brojnim analizama označeno kao jedan od značajnih poraza američke i izraelske diplomatije.
Palestincima, ipak, tek predstoji suočavanje sa raspršenim „snom o državi”. Bliskoistični mirovni proces je i dalje zablokiran a Izrael nastavlja sa izgradnjom novih domova za jevrejske naseljenike u istočnom Jerusalimu i Zapadnoj obali, koje Palestinci vide kao deo svoje „države”.
Nadu da bi Vašington uskoro mogao da podgreje sukobljene strane da odmrznu zaleđene mirovne pregovore daje činjenica da je Barak Obama osvojio drugi mandat te da ne mora da se sprema za nove predsedničke izbore. To mu daje manevarski prostor da pritisne obe strane bez straha da će mu u političkoj kampanji bogati američki Jevreji uskratiti finansijsku podršku.
Gledana u retrovizoru ova tri događaja imaće uticaj na političku, bezbednosnu i ekonomsku budućnost sveta. Međutim, ono što će se iz minule 2012. sećati generacije jeste to da je iste godine sa ovog sveta otišla osoba koja je učinila „mali korak za čoveka ali veliki za čovečanstvo”, a da je pritom svet dobio čoveka koji je skočio sa ivice svemira.
Svet je možda izgubio Nila Armstronga, prvog čoveka koji je kročio na Mesec, ali je dobio Feliksa Baumgartnera, prvog čoveka koji je, slobodnim padom sa visine više od 39 kilometara, probio zvučni zid.
Nenad Radičević
objavljeno: 30/12/2012
Pogledaj vesti o: Sirija
