Izvor: Politika, 25.Sep.2012, 23:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sramno ćutanje o Bahreinu
Neobična epizoda zabeležena je na nedavnom samitu nesvrstanih u Teheranu. Kada je egipatski predsednik Muhamed Mursi osudio „opresivni” režim u Siriji, to se baš nije dopalo domaćinima koji podržavaju Bašara el Asada. Lokalni novinari su problem rešili tako što su Sirija sa arapskog na farsi preveli kao – Bahrein.
I nisu napravili neku grešku. Bahrein je zemlja zaboravljene revolucije arapskog proleća.
Tokom poslednjih 18 meseci snage reda, ojačane intervencionističkim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << trupama iz Saudijske Arabije, brutalno slamaju otpor protiv režima, represivne sunitske monarhije koja vlada većinski šiitskom zemljom. Uprkos bojevoj municiji, suzavcu, masovnim hapšenjima i torturi, protesti ne jenjavaju.
Ali, dok se o borbama u Siriji raspravlja po koridorima zgrade UN i izveštava na naslovnim stranama svetske štampe, neredi u Bahreinu se ignorišu a informacije koje stižu sa malog arhipelaga preko puta Saudijske Arabije obično završe u vestima ukratko. „Režim je napravio neke veštačke promene, ali situacija na terenu se nije promenila. Tortura se iz zvaničnih centara za torturu preselila u nezvanične”, kaže Marjam al Kavadža, predsednica Bahreinskog centra za ljudska prava.
Zapadne apologete konzervativnog režima tvrde da je uvredljivo kralja Hamada bin Isu al Halifa porediti sa Asadom. Ukazuju da je broj mrtvih u Siriji daleko veći od bahreinskog.
Što je samo proziran i neubedljiv pokušaj odbrane politike dvostrukih standarda. Bahrein sa 600.000 stanovnika do sada ima stotinu ubijenih u neredima. Kada bi imao stanovnika kao Egipat, odgovarajući broj žrtava iznosio bi 11.000.
U međuvremenu, hiljade ljudi je po zatvorima pod politički motivisanim optužbama, uključujući i 90 osoba mlađih od 18 godina. Tortura je, po priznanju vladine zvanične istrage, „sistematska”. „Ako želite da utvrdite kako u nekoj zemlji stoje stvari sa ljudskim pravima, pogledajte gde su aktivisti za ljudska prava”, kaže Havadža, čiji je otac pod optužbom „terorizma” 2011. osuđen na doživotnu robiju, dva brata su takođe u zatvoru, a sestra joj je uhapšena u avgustu osumnjičena da je pocepala sliku kralja.
Zašto onda Zapad ćuti dok istovremeno grmi povodom Sirije, a u Libiji se nije smirio dok nije video izmrcvareno telo ubijenog Muamera Gadafija? Za razliku od Sirije i Libije, zalivska kraljevina, koja je pod britanskom vlašću bila od 1860. do 1960, saveznik je Zapada. Bahrein je domaćin američke Pete flote, strateški bastion za odbranu od onoga što se naziva „iranska pretnja” u regionu.
Britanija je sve do septembra 2011. prodavala oružje režimu znajući protiv koga ga koristi. Londonu nije smetalo da kralja Hamada u maju pozove da prisustvuje jubileju kraljice Elizabete. Prestolonaslednik je bio ugošćen u Dauning stritu 10, a mlađi kraljev sin – optužen da je odobrio mučenje bahreinskih sportista-disidenata – bio je na ceremoniji otvaranja olimpijskih igara.
Apel Baraka Obame na slobodu širom Bliskog istoka u slučaju Bahreina poprima jaku notu hipokrizije.
Nema poziva na zavođenje zona zabranjenog leta, na udare iz vazduha. Nema reči protivljenja otvorenoj saudijskoj intervenciji spolja. Nema zahteva da se oslobode politički zatočenici. Nema pretnji ekonomskim i diplomatskim sankcijama, crnih lista za putovanja i zamrzavanja računa po inostranstvu. Niko ne pomišlja da pruži pomoć u obuci i oružju pobunjenicima koji imaju isti cilj kao i oni u Siriji.
Sramno ćutanje Zapada učiniće da vlasti u Bahreinu zaista pomisle da imaju pun imunitet za sve što rade sopstvenom narodu.
Boško Jakšić
objavljeno: 26.09.2012.
