Izvor: Politika, 08.Jan.2012, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sledbenici malog Gandija
Uprkos vladjućem stavu o isalmu kao religiji rata i mača, nenasilna borba protiv despota severne Afrike i Bliskog istoka pokazuje upravo suprotno
U septembru prošle godine čovek sa nadimkom „mali Gandi“ sahranjen je u blizini sirijske prestonice Damaska. Pravo ime mu je bilo Hijad Matar, imao je 24 godine i trebalo je uskoro da postane otac ali njegov život je nasilno prekinula sirijska tajna policija. Mučen je i ubijen a sve zbog „zločina“ koji mu je stavljen na >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dušu – pozdravljanje vojnika koji su došli da uguše antirežimsku pobunu i njihovo darivanje ružama, urmama i vodom.
On je samo jedan od mnogih primera nenasilne borbe koja je obeležila značajan deo Arapskog proleća.
Međutim, sve je više onih koji ukazuju da su prošla godina i pobune u kojima su svrgnuti despotski režimi severne Afrike i Biskog istoka bacila sasvim novo svetlo na islam. Načini borbe muslimana u ovim zemljama su (makar na početku) bili nenasilni.
Baveći se ovim fenomenom britanski „Indipendent“ navodi da je upravo loš imidž koji islam ima naveo ljude u protekle dve decenije da se u velikom broju okrenu ateizmu.
Čini se, međutim, da su prošle godine reč dobili nešto drugačiji muslimani. U nenasilnim marševima i okupljanjima koja su organizovana od Tunisa, Egipta, Bahreina, Sirije, Jemena svetu je pokazano da postoji i drugo, manje poznato i protiv nasilja opredeljeno lice življa sa ovih meridijana.
A gde su koreni takvog nenansilja?
Levičarski orijentisani „Nju stejtsmen“ ukazuje na knjigu islamskog filozofa Džavada Saida „Doktrina prvog Adamovog sina: Problem nasilja u islamskom svetu“ koja važi za prvo delo koje se izričito zalaže za filozofiju nenansilja.
Smatra se da je Said ovu knjigu napisao kao odgovor na tekstove svog savremenika Sejida Kutuba, radikalog islamskog teoretičara koji važi za ideologa Al Kaide i islamskog militantizmna.
Za Saida nasilje je u suprotnosti sa učenjem Kurana. On nudi bezmalo provokativan stav da islam i pacifizam idu pod ruku, nasuprot tradioconalnom viđenju islama kao religije mača koju je ustanovio prorok ratnik. On propoveda učenje da muslimani treba da se ugledaju na period života proroka Muhameda iz Meke gde se nenasilno borio protiv ugnjetača.
Peto izdanje Saidove knjige se ovih dana „rastura“ među uličnim demonstrantima u sirijskim gradovima Damasku, Homsu, Hami, Deri... Stanje na terenu međutim ne ide na ruku zagovornicima nenasilnog bunta budući da je pritisak snaga lojalnih predsedniku Bašaru el Asadu sve jači. Posmatrači Arapske lige koji bi trebalo da nadgledaju smirivanje situacije u zemlji javljaju da se situacija otima kontroli i da su mere koje vladine snage primenjuju nad demonstztantima u najmanju ruku zastrašujuće. S druge strane, državni mediji javljaju da pobunu vode naoružane bande i da vojska i policija samo pokušavaju da uvedu red u haosom zahvaćenoj Siriji.
U takvom ratnom vihoru još neverovatnije zvuči poziv propovednika za borbu isključivo nenasilnim sredstvima.
„Odabrali smo nenasilje ne zbog toga što smo kukavice ili slabići, već je to naše moralno ubeđenje, ne želimo da dođemo do pobede uništavanjem zemlje“, napisao je u svom poslednjem postu na Fejsbuku Hijad Matar, „mali Gandi“.
Dragan Vukotić
objavljeno: 09.01.2012.
