Izvor: RuskaRec.ru, 01.Avg.2017, 14:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Sirijski ekspres“: logistička mega-operacija ruske armije
U jesen 2015.godine, posle zaključenja sporazuma sa Sirijom o vojnoj pomoći Rusije njenoj vojsci u ratu sa teroristima, iz Rusije u tu zemlju je potekla reka vojne i humanitarne pomoći. Neprekidna logistička operacija dobila je i svoje nezvanično ime „Sirijski ekspres“, i spada u najveće operacije takvog tipa u svetu. Rusija takvu operaciju nije imala još od vremena SSSR-a, i rata u Afganistanu.
Po svom obimu i specifičnosti, „Sirijski ekspres“ je postao predmet velikog >> Pročitaj celu vest na sajtu RuskaRec.ru << interesovanja inostranih vojnih eksperata i sredstava masovnog informisanja.
Prema stranim vojnim ekspertima, troškovi ruske vojne kampanje u Siriji se kreću od 2,5 pa do 8 miliona dolara na dnevnom nivou, u zavisnosti od intenziteta borbenih dejstava. U modernom vremenu, ovo su ipak relativno podnošljivi troškovi, kada se uzme u obzir obim ruskog vojnog angažovanja u Siriji, gde je u velikoj meri prisutna vazduhoplovna komponenta opremljena sofisticiranim ubojnim sredstvima. Ovakva cena ratnih operacija, hiljadama kilometara daleko od ruske granice, postignuta je i zahvaljujući odlično organizovanom i frekventnom snabdevanju vazdušnim i pomorskim putem.
Pomorska transportno-logistička grupa
Osnovne tačke za slanje tovara pomorskim putem za Siriju, nalaze se u lukama Sevastopolj i Novorosijisk. Odatle su brodovi, što pojedinačno, što u konvoju, u prvo vreme dolazili do luke Mina el-Beida, koja se nalazi severno od grada Latakija. Tek po otpočinjanju ratnih operacija ruske vojske osnovni punkt za dostavu tereta je postala ruska vojna baza u Tartusu. Krajem 2016.godine, ruske inženjerijske jedinice su u saobraćaj pustili obnovljenu železničku prugu koja povezuje luku Tartus i rusku avio-bazu u gradu Hmejmim, što je značajno pojednostavilo prebacivanje tovara sa morske obale do strateški važnih vojnih čvorišta u dubini sirijske teritorije.
Za transport tereta, Rusi koriste velike desantne brodove projekta 775 (NATO kod-Žaba) . Osnovane su pretpostavke da Rusi u okviru „Sirijskog ekspresa“ koriste 5 brodova ove klase („Azov“, „Korolev“, „Яmal“,„Novočerkassk“ i „Cezarь Kunikov“). U bazu u Tartusu na mesečnom nivou pristanu 2 ovakva „nakrcana“ broda. Jedan brod ove klase je sposoban, da na daljinu do 6,000 nautičkih milja, preveze 12 tenkova i oklopnih transportera, sa 340 vojnika pod punom ratnom opremom, ili 480 tona različitog tereta.
Veliki desantni brod proekta 775. Izvor: Georgij Černilevskij/ Wikipedia.org
Opremljen je sa 2 dizel agregata snage 9,600 Ks, i sa 3 dizel- generatora snage 750 Kilovata. Na otvorenom moru može da boravi i do 30 dana.
Pored ovih brodova u sastavu pomorske logističke grupe se nalaze i veliki desantni brodovi projekta 1171 (NATO kod- Tapir/Aligator), i to: „Saratov“, „Nikolaй Vilkov“ i „Nikolaй Filьčenkov“. Brodovi ove klase imaju 2h veći kapacitet od klase 775, i on dostiže i do 1,000 tona različitog tereta. Primera radi, brodovi klase „Tapir“ mogu da prevezu 20 osnovnih borbenih tenkova, ili 45 oklopnih transportera na daljinu do 4,800 nautičkih milja. Opremljeni su sa 2 dizel agregata, snage 9,000 Ks, a autonomija na otvorenom moru iznosi 15-20 dana. Baza u Tartusu prima najmanje 1 ovakav brod na mesečnom nivou.
Veliki desantni brod proekta 1171. Izvor: wikipedia.org
Prema izvorima koji dolaze iz Turske, a čije pomorske patrole pomno beleže svaki brod koji iz Crnog mora uplovi i prođe kroz Bosfor, „Sirijski ekspres“ u svom sastavu ima i grupu velikih civilnih teretnih tankera koji tovar prevoze u kontejnerima. Tu se nalaze tankeri „Dvinica-50“, “Kыzыl-60“, „Vologda-50“, „Kazanь-60“, koji su za potrebe Crnomorske flote kupljeni u Turskoj i Ukrajini, a takođe i tankeri-giganti SPARTA III i SPARTA II. Ovi brodovi imaju teretni kapacitet od 4,500 pa do 9,500+ tona korisnog tereta. Prema tim izvorima samo od početka 2017.godine kroz Bosfor su prošla ukupno 83 ruska broda koji su otplovili u pravcu Sirije.
Tankeri klase „SPARTA“ su specijalizovani za kontejenerski prekomorski transport. Veličine su fudbalskog terena. Njihovi transportni kapaciteti su sposobni da odjednom prevezu čak 300- 450 kontejnera, od kojih je svaki težak 22 tone. Pogoni ga dizel agregat snage 6,600 Ks. Autonomija iznosi oko 5,000 nautičkih milja (30 dana na otvorenom moru)
Izvor: Slobodan Đukić
Vazduhoplovna transportno-logistička grupa
Pored snabdevanja morskim putem, Rusi su otvorili i vazdušni „koridor“ za podršku svojim trupama u Siriji. U sastavu vazduhoplovne transportno-logističke grupe nalaze se avioni An- 124 „Ruslan“, Il-76, An-72 i Tu-154. Teret se iz velikih vojno- transportnih aviona An-124 „Ruslan“ i Il-76, gotovo svakodnevno dostavlja direktno na avio-bazu „Hmejmim“ i aerodrom u Damasku. Zahvaljujući svom ogromnom tovarnom kapacitetu i velikom doletu (An-124 „Ruslan“ može da ponese 120 tona tereta i preleti daljinu od 5,000km), Rusi su u Siriju prebacili raketni kompleks PVO-PRO velikog dometa S- 400 „Trijumf“, zatim borbeno-transportne helikoptere Mi- 8AMTŠ-V „Terminator“, jurišne helikoptere Mi-24, Mi-35M i drugu opremu velikih gabarita. Takođe, i vojno-transportni avioni Il-76 sa svojim modifikacijama, uopšte nisu naivni kada treba brzo i pouzdano prebaciti veliku količinu tereta, merenu u desetinama metričkih tona, na praktično drugi kraj sveta. Ovaj tip aviona može da ponese 60 tona tereta na daljine i do 4,000km.
AN-124 "Ruslan". Izvor: Vanisheduser21431/wikipedia.org (CC)
Za preraspodelu tereta po unutrašnjim pravcima u okviru Sirije, ruska VKS koriste vojno-transportnu verziju aviona An-72 koji može da ponese do 10 tona tereta na daljinu i do 2,800km (relacija Hmejmim-Damask, Hmejmim-Alepo i sl.). Za prevoz visokih zvanica, oficirskog i instruktorskog kadra, elemenata specnaza i sl. Rusi koriste avione Tu-154 „Aurora“ kapaciteta 176 sedećih mesta. Maksimalni dolet ovog aviona je oko 4,000 km.
IL-76-MD. Izvor: Papas Dos/wikipedia.org (CC)
Čvrst lanac snabdevanja na velikim razdaljinama
Prema inostranim izvorima, koji analiziraju sposobnosti ruske armije da izvodi složenu, multividovsku vazdušno-kopnenu operaciju daleko od svoje teritorije, zaključak je da na mesečnom nivou u Siriju mora da sleti desetine hiljade tona različitog tereta. Ministar odbrane, general Sergej Šojgu je još krajem 2015.godine izjavio da su logistički kapaciteti ruske armije samo u toku 2 meseca, prevezli gotovo 214,000 tona tereta za potrebe ruske ekspedicione grupe u Siriji, uključujući tu i humanitarnu pomoć u prehrambenim proizvodima i odeći za civilno stanovništvo u Siriji.
Takođe, ruska armija u narednom periodu planira modernizaciju svoje baze i luke u Tartusu. Radi se na izgradnji gasovoda što bi omogućilo kvalitetnije energetsko obezbeđenje baze, kao i proširenje pristaništa za prijem cele flote brodova, uključujući tu i nosač aviona „Admiral Kuznjecov“. Logistički kapaciteti će isto tako biti značajno uvećani. Trenutno je u toku izgradnja velikog broja skladišta i hangara za prihvat velike količine različitog i specijalnog tereta, kao i objekata za stalni boravak i rotaciju borbenih trupa. Ukratko, Rusi u Siriju nisu došli da bi brzo otišli. Njihov boravak u ovoj zemlji će po svemu sudeći postati trajna kategorija.
Ruska mornarica se sprema da zagospodari svetskim okeanima
Pogledaj vesti o: Sirija
