Izvor: Southeast European Times, 10.Jun.2011, 23:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sirijske izbeglice se slivaju u Tursku
Dok su se sirijske snage bezbednosti okupljale na nemirnom severoistoku zemlje u petak, sirijske izbeglice bežale su u Tursku, koja ih je otvoreno dočekala.
10/06/2011
Alakbar Raufoglu za Southeast European Times -- 10.6.2011.
Očekujući žestoku akciju snaga bezbednosti u gradu Jisr Al Šughur, na severozapadu Sirije, 20 km od granice sa Turskom, hiljade izbeglica pobeglo je na sigurno u Tursku, gde su vlada i humanitarne organizacije uspostavili >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << izbegličke kampove.
Prema rečima šefa za reagovanja na međunarodne katastrofe u turskom Crvenom polumesecu Aliju Akgulu, broj sirijskih izbeglica u gradovima Altinozu i Jajladagi u južnoj provinciji Hataj udvostručio se od početka nedelje i raste „svakog sata“. Od petka (10. juna) dostigao je 2.800.
„Obezbedili smo im šatore, hranu i odeću, tako da nema problema sa tim“, rekao je Akgul za SETimes, dodajući da je do sada svima mogao da bude pružen smeštaj. „Ali, šta će se događati narednih dana još nije jasno.“
Sve brutalnija represija u Siriji stavila je na probu nekada bliske tursko-sirijske odnose jer se turska vlada zatekla između održavanja dobrih odnosa sa Sirijom kako bi imala uticaj u Damasku i izražavanja podrške sirijskoj opoziciji.
Turski premijer Redžep Tajip Erdogan pozvao je Asadov režim da pokaže uzdržanost, dok je turski ministar inostranih poslova Ahmet Davutoglu pozvao na reformu kroz „šok terapiju“, u pogledu sve većih antirežimskih protesta koji su odneli preko 1.000 života od sredine marta.
Poslanik vladajuće AKP iz Hataja Mustafa Ozturk brine da bi, ukoliko se nastavi priliv izbeglica, mogla da nastane vrlo ozbiljna humanitarna situacija.
„Ali, u ime humanosti, moramo da ostavimo svoja vrata otvorena“, rekao je on za SETimes, nadajući se da će se situacija u Siriji poboljšati i da će njeni građani moći da se vrate kući.
Podržavajući politiku svoje stranke, Ozturk ističe svoju snažnu podršku demokratiji u susedstvu. „Upućujemo ovu poruku Siriji, ali je vlada tamo prima jako sporo“, kaže on, dodajući da će Sirija ili poslušati Tursku ili će ući u „težak period“.
U međuvremenu, nasilje je izazvalo nove međunarodne osude. Savet bezbednosti UN razmatra rezoluciju o neredima u Siriji, koju su u opticaj pustile Francuska i Britanija i u kojoj se osuđuje Asadova vlada zbog korišćenja sile protiv civila, mada se ta mera suočava sa jakim otporom Kine i Rusije.
Prema zvaničniku Ministarstva inostranih poslova Turske, koji je želeo da ostane anoniman, Ankara i dalje formira svoj stav oko debate u UN. „Naša politika prema Siriji je jasna od samog početka. Kada to [debata u UN] dođe na dnevni red vlade, kakva god bila odluka [UN], mi ćemo je poštovati.“
Diplomatski veteran Murat Bilman, koji je godinama vodio Odeljenje za strateška istraživanja u ministarstvu, smatra da će, ako zapadni saveznici odluče da kazne Siriju, Ankara morati da razjasni svoje odnose i sa Zapadom i sa svojim susedom.
Međutim, on upozorava da se Turska ne izostavlja iz debate, kao što je, kako tvrdi, bio slučaj u pogledu Libije: „Ako [naši] zapadni saveznici ovog puta pokušaju da donesu odluku a da nas ne pitaju, situacija će biti drugačija. Neprihvatljivo je za bilo koju zemlju da ostavlja Tursku van [debate].“
Onur Ojmen, bivši ambasador koji je sada poslanik vodeće opozicione stranke CHP, kaže da će Ankara morati da vidi precizan tekst odluke UN pre nego što donese odluku, dodajući da takav tekst ne treba da sadrži dvostruke standarde.
„Treba da budemo na strani rezolucije ako je ova odluka [UN] u skladu sa interesima sirijskog naroda i ostalih, sa ljudskim pravima i poštovanjem demokratije, i [zauzima stav] međunarodnih normi protiv korišćenja nasilja [nad civilima].“
Džošua Voker, saradnik na postdoktorskim studijama u Krunskom centru za bliskoistočne studije, takođe smatra da će reakcija Turske varirati u zavisnosti od prirode glasanja u UN.
„Jasno je da je zvaničan stav i dalje fokusiran na Asada, ali iza kulisa oni se pozicioniraju bez obzira na konačni ishod, što je pokazano time što su ugostili sirijske opozicione grupe u Antaliji“, rekao je on za SETimes.
„Pretpostavljam da turske diplomate vrlo aktivno učestvuju u UN i da se redovno konsultuju, s obzirom da je Turska ključan igrač kada je u pitanju ono što se događa u Siriji“, dodao je on. On je istakao da je to što Ankara ostavlja svoje granice otvorene i prihvata izbeglice uprkos pozivima Asadovog režima da zatvori granicu „nešto što treba posebno pratiti ako stvari nastave da eskaliraju“.
Nastavak na Southeast European Times...
