Izvor: Vostok.rs, 09.Okt.2013, 16:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sirijske izbeglice: kome su potrebni njihovi problemi?
09.10.2013. -
Kuda da beže sirijske izbeglice? Prema prognozi UN, 2014. godine već više od 4 miliona ljudi biće primorano da napusti Siriju zbog unutrašnjeg konflikta koji traje od marta 2011. godine. U međuvremenu zvanične svetske kvote za sirijske izbeglice iznose 10 hiljada ljudi. Ostali će morati da se smeste u stihijskim kampovima u susednim zemljama. Pri tome nekontrolisano uvećanje broja migranata neizbežno će dovesti do pojave novih problema u regionu.
Na >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << današnji dan broj sirijskih izbeglica je dostigao 2 miliona ljudi. Još više od 4 miliona je napustilo svoje domove u najopasnijim regionima, ali za sada ostaju u zemlji. Ako se krvoproliće ne prekine, broj prinudnih raseljenih lica za godinu dana će se udvostručiti, prognoziraju eksperti UN. Ljudi iz Sirije beće u Tursku, Liban, Irak, Irsku, dalje u Evropu. Ali što dalje, to im se manje raduju u inostranstvu, ističe rukovodilac Centra za Aziju i Bliski Istok Ruskog instituta za strateška istraživanja Jelena Suponjina.
- Sve teže im je da se zaposle. Ako su prvih meseci konflikta susedne zemlje primale Sirijce raširenih ruku, sada je situacija drugačija. Na granicama je pooštrena kontrola. U niz zemalja Sirijce uopšte ne puštaju. Na primer oni sa velikom teškoćom dospevaju u Egipat, samo sa specijalnim pozivom.
Karakteristični primer je Turska. Ona je od početka aktivni pristalica snaga koje vode u Siriji oružanu borbu protiv vlasti. Na njenoj teritoriji se pojavio jedan od prvih kampova za unesećenje Sirijce. Sada je njihov broj na teritoriji Turske po zvaničnim podacima dostigao 500 hiljada. I Ankara je rešila da prekine tok. Oko pograničnog grada Nusajbin počeo je da se podiže zid visine 2 metra, sa bodljikavom žicom i kamerama za posmatranje. Pretpostavlja se da će se slične pregrade pojaviti i u drugim sektorima tursko-sirijske granice duge 900 kilometara.
Granica Sirije sa Libanom je mnogo kraća – 356 kilometara. Ali tamo se spasava ogroman deo sirijskih izbeglica. Samo zvanično u Libanu njih je registrovano više do 700 hiljada. Za zemlju sa 4 miliona stanovnika to je ozbiljno iskupenje, kaže sekretar za štampu predstavništva UN za pitanja izbeglica u Libanu Žoel Id.
- Perspektive, treba reći, nisu baš najradosnije. Ne prekida se priliv izbeglica u najmanju zemlju od onih sa kojima se graniči Sirija. Pri tome lokalni Libanci su vrlo skromnog imetka. Njima nije lako da prehrane svoje porodice, svoju decu, a tu još treba pomagati unesrećenim susedima izgnanicima.
Rusija je već izdvojila 10 miliona dolara za sirijske izbeglice u Libanu i Jordanu. Finansijsku pomoć zbog najezde migranata iz Sirije traži i Irak.
Udaljenije zemlje takođe su spremne da prime kod sebe Sirijce. Ali u strogo ograničenom obimu. Između ostalog 2014. godine privremeno raseljena lica iz Sirije pristalo je da primi 17 zemalja. Ukupna kvota je 10 hiljada ljudi. Zainteresovanih je, jasno je, mnogo više. U utorak ministri pravde i unutrašnjih poslova EU razmotrili su tragediju u blizini italijanskog ostrva Lampeduza. 3. oktobra tamo je potonuo čamac koji je prevozio izbeglice iz Afrike. Od 500 putnika spaslo se samo 155. EU je rešila da nauči lekciju i objavila je namernu da formira specijalnu službu koja će patrolirati akvatorijumom od Kipra do Španije i presretati brodove sa izbeglicama na prilazu Evropi. Druge promene u politici EU u pogledu izbeglica se ne predviđaju. Za to nema potrebe, izjavio je ministar unutrašnjih poslova Nemačke Hans-Peter Fridrih.
A šef Međunarodnog komiteta Crvenog Krsta Peter Maurer tvrdi da takva potreba postoji. On poziva da se pruži veća podrška susedima Sirije koji pokušavaju da izađu na kraj sa tokovima ljudi koji odatle stižu. Osim toga, insistira na pružanju medicinske i prehrambene pomoći stanovnicima koji ostaju u Siriji. Jer njih je dva puta više nego onih koji su napustili zemlju, a zbog međunarodnih ekonomskih sankcija situacija je zaista užasna. Na to je više puta ukazivala Rusija. Očekuje se da će pitanje biti pokrenuto na međunarodnoj konferenciji Ženeva-2. Uz srećan sticaj okolnosti ona može da bud eodržana sredinom novembra. Cilj organizatora konverencij eje da nađu političke puteve regulisanja konflikta u Siriji.
Natalija Kovaljenko,
Izvor: Glas Rusije, foto: RIA Novosti
