Izvor: RTS, 02.Sep.2013, 08:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sirija, mesečarenje prema katastrofi
Amerika je iz pogrešnih razloga odlučila da uđe u vihor krvavog građanskog rata u Siriji, piše stručnjak za spoljnu politiku Džon Halsman. U tekstu za nemački "Zidojče cajtung" Halsman navodi da se predsednik, vojna elita i narod, iako već odavno umorni od ratovanja kreću ka intervenciji.
Američka administracija spremna je da umaršira u još jedan rat, iako američka javnost to očito nije. Rat je najavljen, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << a kao i svaki najavljeni rat krije u sebi neslućeni potencijal pogrešnih procena, katastrofalnih kalkulacija i greški koje se dugo i skupo plaćaju. Evo šta o prvim danima odbrojavanja piše poznati američki stručnjak za spoljnu politiku Džon Halsman kao gost komentator nemačkog dnevnog lista Zidojče cajtung.
Sjedinjene Američke Države odlučile su, iz pogrešnih razloga, da ušetaju u pakleni vihor sirijskog građanskog rata. Pri tome su i predsednik, i vojna elita i narod već odavno umorni od rata - a ipak se kreću prema intervenciji koja je, jednostavno rečeno bez ikakvog smisla. Ono to se sada gledamo, znakovi su moralne propasti.
Znači opet. Vrlo verovatno, potpuno sumanuto, sirijski predsednik Bašar el Asad upotrebio je hemijsko oružje protiv vlastitog naroda - i zbog toga je američki predsednik Obama dopustio da ga uvere kako je američko mešanje po sirijskom građanskom ratu ispravna stvar.
Obama se nada kako će na taj način povratiti poljuljanu verodostojnost uglednog državnika. Bez dubokog promišljanja, unapred je najavio kako je upotreba hemijskog oružja ona crvena linija posle koje Amerika ulazi u rat. Kakav izazov za sve one koji priželjkuju takav vojni scenario.
Zbog najslabijeg od svih mogućih razloga koji postoje, Sjedinjene Američke Države još jednom ulaze u tuđi ratni vihor, mesečare u pravcu Velike Katastrofe, a sve to bez jasne strategije u pristupu pakleno-kompleksnim problemima Bliskog i Srednjeg istoka.
I britanski premijer Dejvid Kameron je bio kratkovidan i vikao "U rat", dok ga njegov samosvestan parlament nije zaustavio.
Takav bi razvoj situacije u Londonu trebalo da bude dovoljan razlog i za naše američke političare da malo stave prst na čelo. Pre nego što se nepovratno prestrojimo na putu za Veliku Katastrofu, bilo bi uputno da prethodno konsultujemo vlastiti razum.
Poenta: Ta je intervencija apsolutno besmislena. Ona ne služi američkim interesima, ona ne menja strateške rasporede na sirijskom tlu. Ona ne korespondira sa željama američkog stanovništva.
U političkom pogonu u Vašingtonu još uvek važi stara lokalna mudrost, po kojoj su krivi ljudi koji govore golu istinu. Kakav god to uspaljeni ratnički rečnik budemo morali da slušamo narednih dana, šta god se od nas bude tražilo da prihvatimo, jednu stvar nikada ne smemo smetnuti s uma: Realnost nalaže, da svaka zapadna strategija prema Siriji mora da bude kompatibilna sa zapadnim interesima.
A šta u tom smislu imamo na terenu? Situacija je sledeća: S jedne strane kasapin Asad i kompanija, što znači vladine snage potpomognute brutalnim ratnicima Hezbolaha i iranske Revolucionarne garde. Odgovara li dugoročnim zapadnim interesima da ta strana nadvlada? Složimo se da je odgovor ne.
E da, ali onda pogledamo na drugu stranu, prema onima koji se bore protiv Asada. Od početka građanskog rata, najjače i najuticajnije snage su one direktno povezane sa Al Kaidom. Logičan zaključak: Onaj ko bombarduje Asada, podržava Al Kaidu. Interesantno je i pitanje, da li je neko u Vašingtonu već možda došao do takvog zaključka?
Nemojmo zaboraviti, te pobunjeničke perjanice iz grupa Jahbat el Nusra i Ahrar el Šam su radikalno islamističke i osim toga direktno povezane sa organizatorima terorističkih napada na Ameriku iz 2001. godine.
Kako bi bilo da te dve strane reše svoje međusobne nesporazume bez nas?
"Plemeniti" borci za slobodu u Siriji sitno posejani
Drugačije rečeno, nema u sirijskom ratu "dobrih momaka" iza kojih se Zapad može mirne savesti svrstati. Pitanje je koliko uopšte Zapad može i razumeti taj konflikt. Ipak, uprkos toj ignoranciji, Vašington i u njemu ministar spoljnih poslova Džon Keri nastavljaju da u Siriji traže mitsko biće, nevinog belog jednoroga - u konkretnom slučaju verodostojnog i tolerantnog "borca za slobodu".
Oprezno rečeno, u Siriji je takva vrsta plemenitih boraca sitno posejano seme. Stoga bi bilo najracionalnije pustiti Al Kaidu da se i dalje bori protiv Asada, Irana i Hezbolaha, i obrnuto. Ruku na srce, ne sreće se često takva ratna konstelacija koja bi više odgovarala zapadnim interesima od ove.
Ako hladno prebiranje po činjenicama vodi ka zaključku da je vojna intervencija Zapada idiotarija (iako će uprkos svemu biti sprovedena!), njene otužne posledice samo će voditi daljoj eskalaciji sirijskog ratnog narativa.
Obamini motivi vođeni su snagom pogrešnog moralizma, što u prevodu znači da čovek ne čini objektivno dobre stvari, već stvari zbog kojih se on sam dobro oseća. Nošen takvim "fil-gud" krilima, Obama će verovatno u jednom trenutku s otvorenog mora ispaliti nekoliko raketnih projektila, dodatno zasoliti vazdušnim napadom - a da sve to neće promeniti ama baš ništa u strateškoj sirijskoj situaciji na terenu.
Amerika je umorna od rata
Do ovog trenutka, sirijski vojni narativ raspolaže relativno jednostavnom strukturom, omraženi Asadov režim klimao se dok mu u pomoć nisu stigli saveznici Iran i Hezbolah. Ništa od onoga što Sjedinjene Države trenutno nameravaju neće bitno uticati na tu sliku, pre svega zato što je Obama (Bogu hvala, bar to!) isključio mogućnost slanja pešadijskih snaga.
Vazdušni napadi - to je ništa, to samo demonstrira slabost i neozbiljnost Sjedinjenih Država. S jedne strane, Vašington ulazi u konflikt s jednim palcem na nozi, a s druge bi hteo da se to protumači kao odlučna poruka onim snagama koje posežu za hemijskim oružjem.
Amerikanci ne žele novu vojnu intervenciju. Proteklih deset godina tapacirano je primerima kako jedna spoljnopolitička elita u vlastitoj oholosti ignoriše vlastite građane - ratovi u Avganistanu i Iraku automatski padaju na pamet. Posle takvih pogrešaka na monumentalnoj skali, bilo bi pristojno pokazati malo poniznosti.
Pogledajmo rezultate aktuelnog ispitivanja javnog mnenja, na uzorku od 1.500 ispititanika provedenog posle stravičnih slika iz sirijskih bolnica: 60 odsto ispitanika misli da Sjedinjene Države ne bi trebale da se uvlače u Siriju, dok svega devet odsto izjavljuje da Obama ima obavezu da se umeša.
Amerikanci su umorni od ratovanja. Američke vojne elite su takođe umorne od ratovanja. Više od jedne dekade bacaju se hiljade života i bilioni dolara u vetar - za praktično nikakav dobitak.
Američka javnost pamti ono što arogantna spoljnopolitička elita zemlje rado potiskuje i zaboravlja. Odmognimo Asadu - to je u redu, ali kome pri tome pomažemo? Nemamo pojma, situacija je ionako neprozirna. Tako izgleda glupost u svojoj najčistijoj formi!
Niko ne sumnja da je sirijska klaonica eskalirala u humanitarnu katastrofu. Poginulih je više od 100.000, dok je četvrtina stanovništva u zbegovima. Naravno da se od nas očekuje pomoć, ali prava humanitarna pomoć, ne vojna. Nju bi uglavnom trebalo dati sirijskim zemljama-susedima, koje stenju pod teretom izbeglica. Ako to ne učinimo, šaljemo u svet simbol propasti morala.
Ali opet, znak moralne propasti šaljemo u svet i time što dalje ugađamo psima rata, čija brutalnost pre svega ima za cilj da osveži Obaminu potamnelu verodostojnost. Oni su svesni da jedna takva "fil gud" akcija apsolutno ništa ne menja na terenu, čak direktno šteti američkim interesima.
Konačno je došlo vreme da odrasli povrate kontrolu nad američkom spoljnom politikom - onako, kako su Britanci to nedavno učinili kada su Kameronu svezali ruke.
Džon Halsman (45) je američki ekspert za spoljnu politiku, član vašingtonske tink-tenk organizacije Savet za spoljne poslove. Profesionalno je angažovan i na Starom kontinentu, gde se takođe pojavljuje u savetodavnoj ulozi kod relevantnih evropskih vlada, kao što su Nemačka, Velika Britanija ili Italija. Halsman predaje američku spoljnu politiku na Univerzitetu Sent Endjrus u Škotskoj.
Prevela: Vesna Knežević, dopisnik RTS-a iz Beča
