Izvor: Vostok.rs, 29.Jul.2013, 12:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sirija: do Ženeve-2 opet daleko
29.07.2013. -
Na frontovima sirijske krize – vojnom i diplomatskom – tokom čitave nedelje je zabeležena povećana aktivnost. Ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov i državni sekretar SAD Džon Keri su nekoliko puta razgovarali putem telefona i razmatrali pripremu očekivane ženevske konferencije o Siriji.
Vrhunac aktivnosti je nastao 26. Jula, kada je Nju-Jorku bio održan neformalni susret 15 članova SB UN sa sirijskom opozicijom. Nju je zastupao predsednik >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << Nacionalne koalicije opozicionih i revolucionarnih snaga Sirije Ahmet Džarba.
Stalni predstavnik Rusije pri UN Vitalij Čurkin posle susreta je veoma obazrivo saopštio da je delegacija opozicije izjavila o nameri da učestvuje u drugoj konferenciji u Ženevi za regulisanje situacije u Siriji. To ne znači da je pitanje održavanja Ženeve-2 rešeno, ali se ono u svakom slučaju rešava.
Pre dve nedelje bilo je izabrano novo rukovodstvo opozicije. Početkom jula je saopšteno da Ženeva-2 može da bude održana u avgustu. Međutim, izgleda, ona mora da bude odložena do septembra. Spremnost Nacionalne koalicije za pregovore zvanično još nigde nije fiksirana.
Upravo o tome je govorio na konferenciji za štampu u Moskvi ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov.
- Nedavno formirano rukovodstvo Nacionalne koalicije je izjavilo da oni neće ići u Ženevu, dok ne poboljšaju svoju vojnu situaciju na sirijskoj teritoriji, a vlada SAR ne potvrdi da ide u Ženevu radi «akta o kapitulaciji». To su već prethodni uslovi, i to dosta ozbiljni, koji protivreče Ženevskom kominikeu, i našim dogovorima s Džonom Kerijem u okviru zajedničke rusko-američke inicijative.
Lavrov je ipak izrazio nadu da će održavanje konferencije uspeti u naredno vreme.
- Inače voz, koji se kreće u pravcu Ženeve-2, sve više podseća na kompoziciju, natovarenu oružjem i vojnim planovima.
Pentagon je protekle nedelje prvi put objavio detalje nekoliko varijanti vojnog mešanja u građanski rat u Siriji. Među razrađenim planovima su isporuke oružja ekstremistima, daljinski napadi na vladine snage iz vazduha, uvođenje zabranjene za letove zone nad Sirijom, stvaranje tampon-zona na granici Sirije s Turskom i Jordanom. Najzad, primena specijalaca SAD radi zauzimanja hemijskog oružja.
Šef ujedinjenog komiteta šefova štabova Oružanih snaga SAD general Dempsi je priznao da posledice vojnog mešanja SAD, na kojem insistiraju mnogi republikanci u senatu, mogu da postanu nepredvidljivi. Počinjajući akcije, moramo da budemo spremni na ono, što će usledeti, - upozorio je Dempsi. Teško će biti da se izbegne širenje mešanja. Možemo nenamerno da pojačamo ekstremiste ili izazovemo primenu hemijskog oružja, koje želimo da kontrolišemo.
Šef generalštaba SAD je aludirao da će mešanje u Siriji automatski stvoriti za SAD drugi Avganistan ili Irak. Prema proračunima Pentagona, ulaganja u bilo koju od predstavljenih varijanti vojnih akcija u Siriji će iznositi od 500 miliona dolara godišnje do milijardu dolarpa mesečno. Bela kuće ne bi htela da podnosi takve troškove na pozadini opšte štednje budžetskih sredstava.
Međutim, u samoj Siriji antivladine snage pokušavaju da uvuku u konflikt kurdsko stanovništvo. Sve do sada su sirijski Kurdi čuvali neutralitet. Međutim, protekle nedelje su na severo-istoku zemlje počele borbe ekstremista s kurdskom narodnom vojskom. Povezane s Al-Kaidom grupacije su kidnapovale taoce – više od 200 kurdsktih žena, dece i staraca, koristeći ih kao živi štit. U kurdskim gradovima je izvršen talas pljački i potpaljivanja. MIP RF je nazvao akcije ekstremista sirijske opozicije krvavim provokacijama. U Moskvi su uvereni da iza surovosti u kurdskim regionima Sirije stoji teroristički internacionalizam. Glavni cilj je zaoštravanje međuopštinskih odnosa, podela zemlje i stvaranje na njenoj teritoriji uporišta za međunarodni terorizam.
Sirijski Kurdi su dobili od vlade predsednika Bašara Asada veoma široku autonomiju, te su spremni da se bore za nju protiv svakog, ko je krši, kaže predsednik ruskog Instituta religije i politike Aleksandar Ignatenko.
- Nije isključeno da će te oružane akcije oni preneti na teritoriju Turske, jer upravo Turska pruža tim strancima, nesirijskim ekstremistima i terene za bornu pripremu, i skrovišta. Preko Turske se oni snabdevaju ružjem. Kada se Turska uvukla u sirijski konflikt, ona je počela riskantnu igru.
Ukupan broj kurdske dijaspore, koja se nalazi u različitim zemljama, prema procenama, iznosi od 30 do 38 miliona ljudi. Najviše Kurda živi u Turskoj – skoro 18 miliona, oko 8 miliona u Iranu, u Iraku 6,5 miliona, u Siriji najviše 2 miliona ljudi. Po nekoliko desetina hiljada Kurda živi u Azerbajdžanu, Jermeniji i Rusiji.
Andrej Fedjašin,
Izvor: Glas Rusije, foto: EPA
Pogledaj vesti o: Nju Jork
