Izvor: Politika, 06.Sep.2013, 13:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sirija diže cenu goriva
Ukoliko bi se rasplamsala kriza na Bliskom istoku, a sirova nafta drastično poskupela, Srbija bi mogla da ograniči rast cena
Cene goriva na pojedinim benzinskim pumpama u Srbiji porasle su poslednjih sedam dana u proseku za oko tri dinara po litri pa se od početka septembra benzin i evrodizel prodaju po ceni od 153 do 155 dinara. Analize ukazuju da u slučaju rasplamsavanja sirijske krize gorivo može da poskupi za još sedam dinara, pa bi litar mogao da košta oko 160 >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dinara. Naftaši pomno prate situaciju na naftnim berzama i kurs dolara, pa tako i formiraju cene.
Situacija u Siriji i najava vojnih akcija SAD već se odražavaju na cene na svetskim berzama nafte gde cene crnog zlata ne miruju pa je u poslednje vreme samo u jednom danu nafta umela da poskupi i do četiri dolara. Od tada dnevno poskupljuje za još po pola dolara. Istovremeno je, pokazuju podaci, došlo i do skoka cene derivata na berzi i to za oko 33 dolara po toni. I taj trend se nastavlja, upozoravaju sa svetskih berzi.
Iako Srbija ne uvozi i ne prerađuje sirijsku naftu, postoji velika mogućnost da u slučaju proširenja vojnih akcija na Bliskom istoku dođe do ozbiljnih poremećaja i na domaćem tržištu, kaže Tomislav Mićović, predsednik Udruženja naftnih kompanija Srbije.
– Sama Sirija ne može u velikoj meri da utiče na razmere destabilizacije domaćeg tržišta, ali širenje krize može i te kako. To će svakako dovesti do naglog skoka cene sirove nafte i derivata, ali za koliko bi to moglo da poskupi gorivo u Srbiji, teško je reći, kaže on.
Cene goriva su dosta dugo mirovale. U poslednjoj nedelji došlo je do izvesnog poskupljenja, ali cene više ne mogu biti mnogo različite, jer su iscrpljene sve mogućnosti da gorivo negde bude jeftinije, upravo zbog činjenice da se cena goriva na svetskim berzama menja svaki dan i to naviše, kaže on.
Na pumpama na kojima se i dalje toči gorivo jeftinije za pet do 10 dinara znači da je „namešano”, jer nema drugih parametara koji bi omogućili da do pojeftinjenja dođe, kategoričan je Mićović.
Ukoliko bi se situacija iskomplikovala vlada ima mogućnosti da utiče na ublažavanje skoka cena derivata, poručuju iz Ministarstva energetike.
Prva je da se država privremeno odrekne dela akcize, tako što će da je smanji za iznos poskupljenja derivata ili najviše za 20 odsto, što bi za 11 dinara po litru umanjilo prihod u budžet po tom osnovu. Druga mogućnost je donošenje Uredbe koja bi ograničila maksimalne cene derivata.
Uvođenjem te stare-nove uredbe, cena bi mogla biti manja za oko pet dinara, ali takva Uredba bi regulisala tržište što nije popularno ako se zna da je ono slobodno i da se cene slobodno formiraju. Ukoliko bi bili prinuđeni na ovu nepopularnu meru ona bi bila kratkotrajna,objašnjavaju u Ministarstvu energetike.
Mićović kaže, da bi uvođenje Uredbe o ograničenim cenama samo pogoršalo stvar i izazvalo dodatne nestašice goriva na srpskom tržištu, te da smo takva iskustva već imali kada je država propisivala maksimalne gornje cene.
Krize ovakvog tipa, (eventualne nestašice goriva i drastično više cene derivata) evropske zemlje rešavaju kroz obavezne naftne rezerve, pa tako članice Evropske unije imaju tromesečne zalihe.
Srbija, na žalost, nema te rezerve, podsećaju u resornom ministarstvu, i dodaju da naša zemlja ima rezerve mazuta, ali nema rezervi osnovnih derivata. U Srbiji se od 2006. govori o uvođenju takozvanih obaveznih državnih rezervi nafte i derivata, ali na žalost, tek je ove godine završen zakon koji reguliše ovu oblast i koji se nalazi u proceduri u vladi. U Ministarstvu energetike očekuju, kako kažu, da ovaj zakon bude usvojen tokom jeseni.
U tom slučaju Srbija bi imala obavezu čuvanja rezervi nafte i derivata u skladu sa evropskim direktivama za najmanje 61 dan. Formiranje rezervi je dugotrajan proces i traje najmanje 10 godina.
-----------------------------------------------------------------------
Gde je završilo bazno ulje?
Tomislav Mićović, sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije, apeluje na nadležne da provere gde je završilo oko 45.000 tona baznog ulja koje je uvezeno u Srbiju od početka godine, a čije su potrebe u domaćoj industriji i do šest, sedam puta manje.
– Reč je o robi na koju se prilikom uvoza ne plaća akciza, što su pojedinci iskoristili kao šansu da zarade, tako što će bazna ulja namešati s evrodizelom i prodavati ga mnogo jeftinije, kaže on.
J. Petrović
objavljeno: 06.09.2013.
Pogledaj vesti o: Sirija
