Izvor: RTS, 20.Apr.2015, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sadamov pukovnik osnivač Islamske države?
Pukovnik obaveštajnih snaga režima svrgnutog iračkog vođe Sadama Huseina organizovao je Islamsku državu i isplanirao zauzimanje velikog dela Sirije, piše nemački časopis "Špigl".
U tekstu "Teroristički strateg: Tajni dokumenti otkrivaju strukturu Islamske države", nemački časopis piše kako je Iračanin Samir Abd Muhamed el Hlifavi detaljno >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << organizavao džihadiste, ali i kako je grupa oficira režima Sadama Huseina organizovala sunitske ekstremiste koji su postali osnova terorističke organizacije koja je zauzela velike delove Sirije i Iraka, prenosi Beta.
Pozivajući se na rukom ispisane dokumente El Hlifavija, koji je poznatiji kao Hadži Bakr, Špigl navodi da oni iznose portret organizacije koja je, mada deluje da je vođena verskim fanatizmom, zapravo hladno proračunata.
Svedoci s kojima je Špigl razgovarao Hadži Bakra opisuju kao povučenog, učtivog, laskavog, izuzetno predusretljivog, uzdržanog, neiskrenog, beskrupuloznog i zlonamernog. Svi do jednog, međutim, kažu da nikada nisu znali s kim tačno imaju posla.
Bakr, iako je godinama vukao konce u Islamskoj državi, sve do svoje smrti je bio malo primećen. Bivši članovi Islamske države često ga pominju kao vodeću figuru, ali se nikada nije znalo koja je bila njegova uloga.
Njegovi dokumenti opisuju kako je organizovano vođstvo Islamske države i kakvu ulogu su u njoj imali bivši zvaničnici Sadama Huseina. Takođe se opisuje kako je planirano zauzimanje severnog dela Sirije, što je omogućilo njeno kasnije napredovanje u Iraku.
U njegovim tekstovima, međutim, upadljivo je odsustvo verskih elementa, navodi Špigl. Bakr je bio "nacionalista, a ne islamista", naveo je irački novinar koji ga se seća kao veoma inteligentnog i čvrstog oficira.
Špigl piše da je Bakr s malom grupom saradnika stigao u Siriju 2012. s "naizgled apsurdnim planom" – Islamska država će zauzeti što više teritorija u Siriji, a onda to iskoristiti za napad u Iraku.
Bakr je bio pukovnik obeveštajne službe vazdušnih snaga iračke vojske sve do 2003, kada je šef američkih okupacionih snaga 2003. raspustio iračku vojsku. Kao i hiljade drugih sunitskih oficira odanih Huseinu, Bakr je ostao bez posla, ogorčen i bez prihoda.
Povukao se u podzemelje i susreo Abua Musaba el Zarkavija u provinciji Anbar, na zapadu Iraka. Zarkavi je ranije vodio kamp za obuku terorista u Avganistanu. Od 2003. postao je čuven po organizaciji napada na snage SAD, misiju UN i šiite.
Zarkavi, koji je bio isuviše radikalan i za Osamu bin Ladena, ubijen je u vazdušnom
napadu SAD 2006.
Hadži Bakr je postepeno postao jedan od vojnih vođa ekstremista u Iraku, a od 2006. do 2008. bio je u američkim zatvorima Kamp Buki i Abu Graib. Preživeo je talase hapšenja i ubistava u organizaciji američkih i iračkih snaga kojim je dovedeno u pitanje postojanje Islamske države Iraka i Levanta, preteče Islamske države.
S drugim bivšim visokim oficirima došao je u priliku da prigrabi vlast u malom krugu džihadista koji su u pritvoru u Kamp Buki iskoristili vreme da uspostave mrežu kontakata. Do 2010. poraz iračkih i američkih snaga delovao je bezizgledno, ali je moćna podzemna organizacija dobila obličje kroz terorističke napade i reketiranje, navodi Špigl.
Kada je u Siriji 2011. izbila pobuna protiv diktature režima Bašara el Asada, vođe Islamske države Iraka i Levanta su ugrabile priliku.
Do kraja 2012, posebno na severu, vladine snage su bile poražene i proterane, a uspostavljeno je mnoštvo lokalnih pobunjeničkih grupa i saveta. Taj haos organizovana grupa bivših oficira uspela je da iskoristi.
Bakr se nastanio u Tal Rifatu, severno od Alepa. Taj gradić je 2013. postao uporište Islamske države u provinciji Alep. Tu je, kako su ga nazivali, "Gospodar senki" napravio skicu strukture Islamske države, od vođstva do lokalnog nivoa.
Obaveštajci po ugledu na Štazi
Detaljno je izložio listu individualnih odgovornosti. To nije bio manifest vere, već tehnički veoma prezican plan za obaveštajnu strukturu Islamske države, koja veoma nalikuje na zloglasnu istočnonemačku tajnu policiju Štazi, navodi Špigl.
U osnovi plan je bio da se u svakom mestu organizuje islamski misionarski centar (davat), gde bi se regrutovalo nekoliko ljudi za špijuniranje suseda i stanovnika mesta s ciljem da se prikupe informacije ko su glave porodice, odakle im novac, kakav im je stav prema džihadu, da li imaju ljubavnice ili da li su homoseksualci ili kriminalci, što je kasnije korišićeno za iznude.
Bakr i mala grupa bivših iračkih obaveštajnih oficira za vođu Islamske države su 2010. postavili Abu Bakra el Bagdadija s ciljem da kao obrazovani sveštenik da grupi religizono lice. Mada je Bagdadi postao poznat kao vođa džihadista, postavlja se pitanje da li on zaista ima apsolutnu vlast.
Islamska država je imala i taktiku da ne angažuje mnogo Sirijaca, već da se više oslanja na strane borce, pošto je lokalno stanovništvo bilo sklono da brani svoja mesta i gradove. Stranci nisu poznavali nikoga osim svojih saboraca, nisu imali razloga da iskazuju milost i brzo su mogli biti angažovani na različitim mestima, navodi nemački list.
Hadži Bakr je imao i ključnu ulogu u odnosima s Asadovim režimom, pošto je decenijama održavao kontakte sa zvaničnicima sirijske obaveštajne službe.
Režim u Damasku je 2003. bio u panici da će tadašnji američki predsednik Džordž Buš posle pobede nad Huseinom okrenuti trupe ka Siriji. Zvaničnici sirijske obaveštajne službe su godinama organizovali prebacivanje hiljada radikalnih islamista iz Libije, Saudijske Arabije i Tunisa ka Al Kaidi u Iraku.
Primarni cilj je bio da se Amerikancima oteža situacija u Iraku, ali je deset godina kasnije Asad imao drugačiji motiv – da sebe predstavi kao manje zlo, pa je uspostavljena neka vrsta seveza između džihadista Islamske države i režima.
Obe strane su pokušavale da iskoriste drugu s namerom da kasnije prevladaju kada se poraze drugi neprijatelji.
Uprkos zavetu da se bore protiv režima, vođe Islamske države nisu imale problema da dobijaju pomoć od vazdušnih snaga sirijske vojske, navodi Špigl.
U borbama između Islamske države i drugih pobunjenika u januaru 2014, Asadovi avioni su bombardovali samo pobunjeničke položaje, dok su vođe Islamske države naredile svojim borcima da ne pucaju na vojsku. To je zbunilo i mnoge strane borce Islamske države koji su džihad drugačije zamišljali.
Do preokreta u odnosu sa snagama režima, došlo je kada je Islamska država zauzela irački grad Mosul sa skladištima s velikim količinama oružja. Tada su se džihadisti osetili dovoljno snažno da napadaju svoje ranije pomagače. Napali su vojnu bazu kod grada Rake, gde su ranije pomagali borbom protiv pobunjenika, zauzevši je i pobivši vojnike.
Od tada počinje i lagano slabljenje Islamske države, posebno u Iraku, gde su iračke snage zauzele Kobani, a potom i Tikrit, rodno mesto Sadama Huseina.
