Izvor: Kurir, 21.Nov.2010, 09:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SIRIJA GORA I OD SRBIJE
Jeftino, dobri ljudi, prljavo, drevni gradovi, prljavo, jeftino... Ovo su utisci iz Sirije posle dvonedeljnog putešestvija s rancem na leđima. Fraza „totalno drugi svet“ možda najbolje opisuje zemlju u kojoj karta za gradski prevoz košta šest dinara, smeštaj pet evra, a taksi jedan evro - za vožnju od dvadeset kilometara! S druge strane, prosečna plata je oko 90 evra.
Narod je srdačan, spreman da pomogne. Malo ko govori engleski, ali to ih neće sprečiti da vam iz >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << sveg glasa na arapskom objašnjavaju gde se nalazi autobuska stanica za Damask. Beogradska saobraćajna gužva? Ma kakvi! Naši vozači su za sirijske izmislili vožnju! Pešačkih prelaza gotovo da i nema, kao ni semafora, a ulicu prelazite na „tri, četiri, sad“!
Prvo pitanje gotovo svih Sirijaca bilo je iz koje sam zemlje. Naziv Srbija im ne znači mnogo, ali zato Jugoslavija...
„Ovo je vaš novac!“, kaže nam prodavac antikviteta i pokazuje izlog u kome se nalazi novčanica od 10.000 dinara iz perioda SFRJ. Na ulicama - „jugo floride“!
„Jugoslavija, Tito, Jugo!“, sa osmehom mi govori sredovečni Sirijac, objašnjavajući mi da je nekadašnji predsednik SFRJ bio veliki prijatelj sirijskog naroda. Drugo pitanje koje mi postavlja je koliko muslimana ima u našoj zemlji, a treće (na moje zaprepašćenje) imam li bebu.
„Kakva crna beba“, kažem u sebi dok mi Sirijac objašnjava da sam u već poodmaklim godinama i da je bolje da tražim muža i gajim decu nego što putujem po svetu...
Inače, slike predsednika Bašara al Asada i njegovog oca Hafeza al Asada, koji je vladao u pet mandata, nalaze se svuda! Ako neko nema sliku u kolima, ide u zatvor na mesec dana!
Luster u autobusu
Međugradski bus koji nas je prevezao od Alepa do Damaska spolja je izgledao normalno. Međutim, kad smo ušli unutra...
Dobrodošlicu nam je poželeo tip koji je za pojasom imao pištolj (hoću da verujem da je bio policajac u civilu), a enterijer je ličio na onaj iz sirijskih dnevnih soba! Na prozorima zavese, preko njih draperi, a kuke za kačenje garderobe - imitacija zlata. Svuda rese i kićanke, a na plafonu ni manje ni više nego luster! Po polasku, vozač pušta DVD sa proslavama, svadbama... Muzika sumnjivo podseća na Bregine i neke druge „naše“ pesme... Mislim da neki naši „kompozitori“ često borave u Siriji.
Nindže i supernindže
Žene smo (prema oblačenju) svrstali u tri kategorije:
1 „obične“ - sa maramom na glavi,
neke vesele boje
2 nindže - u crnim cipelama, čarapama, ogrtaču i rukavicama; vire samo oči
3 supernindže - kod njih se ne zna na koju stranu idu, a na koju gledaju... Sve im je prekriveno, a preko glave crna mreža
Pravila ponašanja
1. religija je najvažnija stvar na svetu
2. žene se ne smeju gledati u oči
3. o predsedniku sve najbolje (to je ovaj desno)
4. alkohol je misaona imenica
5. Izrael (okupirana Palestina)
ne sme se pominjati, osim
ako ne kritikujete Jevreje
