Izvor: Politika, 27.Apr.2013, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SAD: Sirija prešla crvenu liniju
Američke obaveštajne službe iznele da je režim upotrebio hemijsko oružje, što najavljuje prekretnicu u Obaminom pristupu krizi
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Saopštenje je realativizovano objašnjenjem da je zasnovano „na različitim nivoima pouzdanosti”, ali Bela kuća je saopštila da je Sirija po svemu sudeći prešla od strane Amerike povučenu „crvenu liniju” i protiv >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << domaćih pobunjenika upotrebila hemijsko oružje, uključujući za živa bića veoma destruktivni nervni gas sarin.
To bi, prema ovdašnjim medijskim analizama, trebalo da bude prekretnica u Obaminom pristupu dvogodišnjoj krizi u po američke interese veoma važnoj zemlji Bliskog istoka. Optužba je izneta u pismu Bele kuće grupi senatora, uz pozvanje na nalaze obaveštajnih službi ali i uz ogradu da „samo obaveštajne procene nisu dovoljan osnov da se uđe u rat”.
To je bio podsetnik na nešto što ovde niko inače nije zaboravio: na Irak i njegovo oružje za masovno uništavanje koje je, kako je naknadno utvrđeno, postojalo takođe (i samo) u procenama obaveštajnih službi. Netačnim ili falsifikovanim, svejedno.
Uprkos stome, objava Bele kuće se čita kao znak da je američko strpljenje prema predsedniku Bašaru el Asadu na izmaku, dok je na drugoj strani ostavljena odstupnica, formulacijom da je „potrebno još dokaza”. Jer kategorična tvrdnja da je režim posegnuo za bojnim otrovima podrazumeva i neku konkretnu akciju, uključujući i onu vojnu.
U Vašingtonu su zbog toga mobilisani ključni članovi Obaminog tima za nacionalnu bezbednost. Šef diplomatije Džon Keri je u razgovoru sa senatorima izneo da je „možda” bilo slučajeva da je režim koristio hemijsko oružje, dok je šef Pentagona Čak Hejgel isto u Abu Dabiju kazao drugim rečima.
Sirijski ministar za informacije ovo je opovrgao, izjavom da njegova zemlja takav arsenal uopšte ne poseduje i da su ga koristili pobunjenici. „Volstrit džornal” prenosi ocene neimenovanih američkih funkcionera da bi uzorci na osnovu kojih je zaključeno da je upotrebljen sarin mogli da budu „obogaćeni” od strane pobunjenika koji žele da se Zapad vojno angažuje na njihovoj strani. Ukazuje se takođe i da se sarin može pouzdano detektovati samo ako se analizira odmah, jer se na otvorenom brzo razlaže.
Kako god bilo, „crvena linija” je ponovo u fokusu i pitanje – šta ako se bespogovorno utvrdi da je pređena? Vojna intervencija? Kako, kada, s kim i u kom obimu? Amerika ne sme da ostavi utisak da preti praznom puškom i da je tigar od papira. Sa druge strane, nije lako započeti nešto što bi moglo da ima neizvestan ishod i nepredvidive posledice – fijasko Iraka svima je u glavi.
Nova istraga ili nova rezolucija Ujedinjenih nacija? Novi krug konsultacija sa NATO saveznicima, koji, za razliku od svojevremenog primera Libije, ovoga puta nisu skloni da reaguju sa istim entuzijazmom? Angažovanje arapskih saveznika? „SAD imaju mnogo opcija, ali ijedna nije optimalna”, sumorno zaključuje „Volstrit džornal”.
Magazin „Forin polisi” (publikacija „Vašington posta”) u dnevnom onlajn blogu upozorava da bi u razmišljanjima o eventualnoj zapadnoj intervenciji trebalo imati u vidu kako bi na nju reagovale Rusija i Kina, pa i Iran. Svi oni imaju veliki ulog u opstanku Asada. Ruski i kineski ulog je ideološki i strateški: i Peking i Moskva su protiv promene režima pod američkim sponzorstvom, a sem toga štite svoje klijente. Njihova računica je stara hladnoratovska formula nultog zbira: kad oni dobijaju, mi gubimo.
Iranski interes da Asad ne ode je najveći: Teheran je taj koji Damask snabdeva parama i oružjem, a zauzvrat dobija operativnu bazu na Mediteranu za snabdevanje Hezbolaha, svog libanskog partnera u borbi protiv Izraela. Sa Sirijom Iran može da jača i svoju poziciju zaštitnika šiita.
Klupko interesa je dakle veoma zamršeno. Posle sugestija da je pređena „crvena linija”, temperatura se svakako podiže, a uskoro će se videti ko će prvi nešto preduzeti da je spusti.
Milan Mišić
objavljeno: 27.04.2013.
