Izvor: Vesti-online.com, 13.Maj.2018, 15:14   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Rat u Siriji: Ko s kim i protiv koga

Ko podržava, a ko se protivi intervenciji zapadnih zemalja u zemlji gde već sedam godina bukti građanski rat, piše Al Džazira.

Dana 14. aprila snage SAD i saveznika bombardovale su nekoliko položaja Vladinih snaga u Siriji, nakon navodnog hemijskog napada na bivše uporište pobunjenika u Dumi u blizini Damaska.

Pored SAD, u napadima su učestvovale snage Velike Britanije i Francuske, ali te zemlje nisu jedini američki saveznici u sirijskom ratu.

U >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << sirijskom sukobu postoje jasne, konstantne alijanse koje su uključene od samog početka

Šef NATO-a Jens Stoltenberg kazao je u aprilu da sve članice Alijanse podržavaju vazdušne napade na Siriju koje su izvršile SAD, Velika Britanija i Francuska na postrojenja za proizvodnju hemijskog naoružanja. On je rekao da će vazdušni udari smanjiti sposobnost sirijske Vlade da izvede nove hemijske napade, poput napada na civile u Dumi.

Britanska premijerka Tereza Mej našla se na udaru parlamentarnih zastupnika zato što za akciju u Siriji nije tražila podršku Parlamenta.

Ona je rekla da "nije bilo alternative", da Velika Britanija i njeni saveznici nastoje koristiti sva diplomatska sredstva kako bi sprečili korišćenje hemijskog oružja, ali da su u više navrata bili sprečeni u tome, navodeći ruski veto na nezavisnu istragu napada u Dumi u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, prenosi Rojters.

Prema navodima zvaničnika francuskog Ministarstva odbrane, francuske snage su lansirale 12 raketa tokom napada na Siriju, a nema indicija da je neka od raketa oborena.

Sirijski državni mediji i aktivisti saopštili su da je Izrael u sredu, 9. maja, gađao pozicije vojske u blizini Damaska. Napad se dogodio sat vremena nakon što je američki predsednik Tramp objavio da će povući SAD iz nuklearnog sporazuma s Iranom, a Teheran nazvao glavnim izvoznikom terorizma u regionu.

Izraelska vojska je u februaru saopštila da je oborila iranski dron koji je ušao u zemlju, i da je gađala iranske mete u Siriji, koje su ga lansirale. Protivvazdušna odbrana Sirije oborila je tada izraelski F-16, a piloti su se katapultirali.

Ministarstvo spoljnih poslova Kine objavilo je da je napadima koalicije pod vođstvom SAD-a prekršeno međunarodno pravo i da je političko rešenje jedino moguće u Siriji.

Ubrzo nakon napada, Rusija je objavila lokacije koje su se našle na meti udara. Predsednik Putin je upozorio da bi napadi mogli "dovesti do novog talasa tražitelja azila iz Sirije i celog regiona".

Ruski mediji su citirali ruskog vojnog zvaničnika, koji je kazao da je sirijska protivvazdušna odbrana presrela najmanje 71 raketu koju su ispalile snage SAD, Velike Britanije i Francuske. General-potpukovnik Sergej Rudskoj kazao je da su najmanje 103 rakete, uključujući Tomahavk, ispaljene na nekoliko ciljeva u Siriji.

Zvanični Teheran podržava sirijsku Vladu od početka rata. Vrhovni lider, ajatolah Ali Hamnei, osudio je vazdušne napade na Siriju, a Donalda Trampa, francuskog predsjednika Emanuela Makrona i Terezu Mej nazvao je "kriminalcima".

Sirijska državna novinska agencija osudila je vazdušne napade, tvrdeći da je većina raketa ispaljena na tu zemlju oborena. SANA je, takođe, objavila priču u kojoj se tvrdi da je sirijska vojska otkrila laboratoriju koju su pobunjenici koristili za proizvodnju "otrovnog materijala".

Nastavak na Vesti-online.com...