Izvor: Politika, 22.Jul.2012, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rat SAD i Rusije
Sirija se pretvorila u poligon za obračun velikih sila, a u tom obračunu oružje se ne bira
Neobjavljeni rat SAD i Rusije traje već neko vreme. Bespoštedno, iako u njemu ne ginu ni Džon ni Sergej.
Smrt je prepuštena Sirijcima. Oni su međusobno zakrvljeni, spremni da pucaju jedni na druge, da bacaju bombe, čine zločine, postali su „potrošna roba”, „topovsko meso”.
Globalnim igračima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prepušteno je da se „zgražavaju”, da sazivaju konferencije za medije, da prizivaju humanitarce, da održe poneku sednicu Saveta bezbednosti UN, naravno iza zatvorenih vrata, da posle svega saopšte da – nemaju šta da saopšte ništa novo.
Amerikanci podržavaju pobunjenike protiv Bašara el Asada i hteli bi da on napusti vlast, Rusi tvrde da bi tek to bio uvod u pravi haos.
Važno je da ruke ostaju čiste.
Iz Vašingtona stiže vest da je Kongres SAD, izglasavajući novi vojni budžet, zabranio Pentagonu da sarađuje sa ruskim monopolistom u prodaji naoružanja – „Rosobaroneksportom”.
Kao razlog za odluku navedeno je da Rusi oružjem snabdevaju vladu u Damasku, što je suprotno američkim interesima. Šta su, konkretno, američki interesi, ne navodi se, ali vredi podsetiti da je taj isti „Rosobaroneksport” pre jedva mesec dana postao je jedan od glavnih snabdevača američke armije na drugom užarenom terenu – u Avganistanu.
Kakvi su tamo interesi SAD, takođe, nije navedeno.
Rusija i Kina ponovo su stavile veto na zapadni predlog rezolucije SB UN kojom se sirijskom režimu pretilo sankcijama. Prema stavu Moskve, zapadne zemlje su pomenutim dokumentom samo htele da opravdaju eventualnu vojnu intervenciju u Siriji, po libijskom scenariju.
„Njihova namera da upotrebe Savet UN kako bi ostvarili svoje planove i izvršili pritisak na suverene države neće proći”, izjavio je ambasador Rusije u Svetskoj organizaciji Vitalij Čurkin.
Nema sumnje da je Sirija pretvorena u regionalnu pozornicu na kojoj se, po ko zna koji put, ogleda prava moć SAD i Rusije. Klasična hladnoratovska podela na „zapad” i „istok” u ovom slučaju teško da može da drži vodu, pošto je već sasvim jasno da svi van Vašingtona i Moskve u sirijskom slučaju imaju tek ulogu više ili manje aktivnog pomagača.
To je pokazala i nedavna poseta specijalnog izaslanika UN za Siriju Kofija Anana Moskvi, okončana bledim saopštenjem koje ni na koji način ne može da utiče na događaje na terenu.
Rat u Siriji na površinu je izbacio različite koncepte međunarodnih odnosa, oba primerena samo moćnicima.
Amerikanci, igrajući na kartu „zaštite ljudskih prava”, sebi daju za pravo da oružano intervenišu svugde gde za to pronađu interes, pa i u dvorištu Bašara al Asada.
Rusi su jasni u stavu da bi njegov pad širom otvorio vrata realizaciji takozvanog koncepta smene režima, što bi definitivno ugrozilo tradicionalne poslovne interese ruskih kompanija u različitim delovima sveta, uključujući i Bliski istok.
U ovom „mini hladnom ratu”, koji za razliku od onog iz vremena postojanja Svjetskog Saveza ne nosi ideološki predznak, oružje se sve manje bira. Uzima se ono što je najbliže. Mediji su svakako najbliži.
Proglasiti bilo koji oružani sukob za „masakr civila” taktika je koja uvek daje dobar rezultat. Pa čak i ako, na kraju, istina izađe na videlo. Otuda i informacije i dezinformacije o onome što se pre dve nedelje dešavalo u sirijskom gradiću Tremsehu gde je, prema prvim vestima pristiglim iz Londona, „pobijeno 200 civila, žena i dece”, da bi se posle nekoliko dana ispostavilo da je reč o sukobu Asadovih vojnika sa dezerterima. Efekat prve vesti ipak je bio ubitačan.
Kako je nedavno napisao analitičar poljskog lista „Globalna politika”, nesrećnici u Siriji – kao i njihovi sapatnici pre toga u Iraku, Libiji ili Avganistanu – i sami sve više shvataju da su puko oruđe u rukama velikih sila koje nastoje da na terenu realizuju sopstvene interese.
Pitanje je da li sami u tome išta mogu da promene. Amerika i Rusija im nastalu situaciju, definitivno, neće olakšati.
Slobodan Samardžija
objavljeno: 23.07.2012.
