Izvor: Vostok.rs, 19.Feb.2011, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prva kosmička kuća
19.02.2011. - Za 15 godina obavljeno 23 hiljade eksperimenata
Pre 25 godina u okozemaljsku orbitu je bila lansirana sovjetska naučna stanica Mir. To je bio pravi prodor u osvajanju kosmosa. Za kosmonaute je stanica postala kuća u kojoj su oni mogli da duže vremena žive i rade. U toku 10 godina se bazičnom bloku jedan za drugim bilo priključeno još 6 modula. Od 1995. godine Mir je počeo da prihvata i strane posade astronauta. U stanici su radili istraživači iz Austrije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << Avganistana, Bugarske, Velike Britanije, Nemačke, Sirije, Slovačke, Kanade, SAD i Japana.
Od svih 104 kosmonauta koji su posetili orbitalnu stanicu za 15 godina, najčešće je tamo dolazio Anatolij Solovjov. 5 puta je on bio komandant posade. Mir je postao odskočna daska za osvajanje kosmičkog prostora, - smatra taj istaknuti kosmonaut.
Sve do sada, mada već letimo u kosmos nekoliko decenija, još uvek učimo da živimo i radimo u kosmosu. MKS, koja danas radi, bezuslovno je preuzela sva dostignuća nastala u stanici MIR.
Sve do sada nije oboren rekord Anatolija Solovjova za izlaske u otvoreni kosmos. Bilo ih je 16. Oko 80 sati je ukupno on proveo u skafanderu van stanice, baveći se montažom i remontnim radovima. Bio je i jedinstveni izlazak u takozvani zatvoreni kosmos. To se desilo prilikom njegove 5. ekspedicije 1997. godine. Naš se zadatak sastojao u tome da bi ušli u jedan od oštećenih modula s poremećenom hermetizacijom i obnovili ga, seća se Anatolij Solovjov.
S jedne strane, nema straha da ćeš negde odleteti kada radiš u zatvorenom vakuumu. S druge strane, strašno je tesno. Rad u skafanderu u tako tesnom prostoru ima određene teškoće. Rekao bih da je tamo teže raditi nego spolja.
Na stanici Mir je bio uspostavljen rekord u broju naučnih eksperimenata. Za 15 godina ih je bilo 23 hiljade. Anatolij Solovjov je učestvovao i u tehničkim, i u medicinskim eksperimentima. Nezaboravni su biološki eksperimenti, kada smo radili sa životinjama.
U 3 ekspedicije sam radio s japanskim prepelicama. Teretnim brodom smo donosili jaja i inkubator. 3 nedelje je period rasta embriona, i posle 3 nedelje smo čuli pisak ptičića kada su se izlegli. Emocije su bile jake. Rezultat je izazvao senzaciju u naučnom svetu. Mi smo prvi put pratili razvoj embriona u bestežinskom stanju.
Ono što je bilo aprobirano na stanici Mir, danas se uspešno primenjuje na MKS. Pre svega, to je sistem obezbeđivanja života, - smatra Anatolij Solovjov.
To je glavno. To je veoma važno. Sistem regulisanja, razmeštanje naučne opreme i mogućnost rada čoveka tokom mnogih meseci. Mislim na Valerija Poljakova koji je u toku 438 dana radio tamo 1995. godine. To je svakako preneražujući rekord za nauku.
1991. godine stanica Mir je bila povučena sa orbite i potopljena u Pacifiku. Mnogi sve do sada smatraju da je to bilo preuranjeno. Međutim, bogato iskustvo za sledeće ekspedicije na MKS nemoguće je preceniti.
Zajednički letovi na stanici ruskih kosmonauta i stranih astronauta su omogućili da se stekne iskustvo istovremenog ostvarivanja nekoliko međunarodnih naučnih programa. Letovi uz učešće šatlova su omogućili da se uhodaju tehnologije zajedničkog upravljanja: ruskog, u podmoskovskom Koroljovu, i američkog, u Hjustonu. Ta šema upravljanja je takođe neophodna za današnju MKS.
Orbitalna stanica MIR je ogromno naučno-tehničko dostignuće iz kraja 20. veka. Po svom značaju je ona premašila nacionalne granice i postala baština ne samo Rusije, već i svetske zajednice.
Izvor: Golos Rossii, © foto: SXC.hu
