Izvor: Politika, 30.Avg.2013, 12:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregrupisavanje povodom napada na Siriju
Parlament Velike Britanije uskratio podršku vladi za intervenciju, Nemačka i ne razmatra tu mogućnost. – Rusiji odgovara svaki mogući scenario
London, Vašington, Moskva – Odluka britanskog parlamenta da uskrati podršku kabinetu Dejvida Kamerona za udar na Siriju unelo je zabunu u osovinu Vašington–London, koja je bila najžešći zagovornik „humanitarne intervencije”. Britanski poslanici odbacili su vladin predlog o mogućoj vojnoj akciji protiv režima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sirijskog predsednika Bašara el Asada sa 285 glasova „protiv” i 272 glasa „za”, preneo je Bi-Bi-Si.
Britanski premijer je, nakon glasanja, izjavio da je jasno da parlament ne želi akciju i da će „vlada delovati u skladu s tim”. Ovim se praktično odbacuje britansko učešće u bilo kakvom napadu koje bi predvodile SAD protiv Asadovog režima.
Odluka britanskih parlamentaraca dolazi kao udarac autoritetu Kamerona, koji je već ublažio dokument kojim se predlaže vojna akcija u Siriji, kao odgovor na zahteve opozicione Laburističke stranke da se pruži više dokaza o odgovornosti Asada za upotrebu hemijskog oružja, naveo je Bi-Bi-Si.
Neočekivano, poslanici su odbacili predlog vlade za podršku vojnoj akciji, ukoliko joj budu išli u prilog dokazi inspektora Ujedinjenih nacija za naoružanje, koji na terenu istražuju navode da je Asadov režim koristio hemijsko oružje protiv civila. Uprkos odluci parlamenta, britanski mediji ne prestaju sa emitovanjem izveštaja koji diskredituju vladu u Damasku. Poslednja u nizu jeste reportaža njihovog javnog servisa u kojoj se tvrdi da je na igralište jedne škole na severu Sirije bačena napalm bomba i da je navodno poginulo desetoro dece.
Neuspeh britanskog parlamenta u pogledu vojne akcije pokrenuće debatu o tome da li Britanija i dalje želi da ima jednu od glavnih uloga u svetu, izjavio je juče britanski ministar finansija Džordž Ozborn. „Doći će do nacionalnog preispitivanja naše uloge u svetu i toga da li Britanija želi da ima veliku ulogu u održanju međunarodnog sistema”, rekao je Ozborn za Bi-Bi-Si.
Na pitanje da li će to što parlament nije podržao predlog vlade o mogućoj vojnoj akciji protiv sirijskog režima ugroziti savez Britanije sa SAD, Ozborn je rekao da se „to pomalo preuveličava” i da je odnos koji dve zemlje imaju „veoma star, dubok i funkcioniše na mnogo nivoa”.
U šturoj rekciji iz Vašingtona na glasanje u britanskom parlamentu saopšteno je da će američki predsednik Barak Obama kada je reč o Siriji postupati u najboljem interesu SAD.
„Videli smo rezultat glasanja Parlamenta Ujedinjenog Kraljevstva”, rekla je portparolka Saveta za nacionalnu bezbednost Kejtlin Hajden. „Predsednik veruje da su u pitanju suštinski interesi za Sjedinjene Države i da zemlje koje krše međunarodne norme u pogledu hemijskog oružja treba da odgovaraju za to”, naglasila je Hajdenova.
Najnovija ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da blizu osamdeset odsto Amerikanaca smatra da bi Obama trebalo da zatraži dozvolu Kongresa pre nego što donese odluku o vojnoj intervenciji, dok polovina smatra da SAD ne bi trebalo uopšte da intervenišu.
Podršku američkom ulasku u sukob daje 42 odsto Amerikanaca, navodi En-Bi-Si, uz ocenu da bi to značilo napad raketama sa ratnih nosača, a ne angažovanje kopnenih trupa.
U celoj kalkulaciji činio se da Rusiji odgovaraju gotovo svi scenariji. „Fajnenšel tajms” ocenjuje da ukoliko Amerika uđe u sukob „iz kojeg ne može izaći kao pobednik” Rusija će imati puno pravo da podrži Bašara el Asada kao legalnog predsednika jedne nezavisne države. Čak i ako Asad „padne”, Rusi će moći da ustvrde da su učinili sve što je u njihovoj moći.
Zvanična Moskva se protivi svakoj rezoluciji Saveta bezbednosti UN koja bi dopustila vojni napad protiv Asada, izjavio je juče zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Genadij Gatilov.
On je u izjavi za agenciju Itar-Tas rekao: „Rusija se protivi svakoj rezoluciji Saveta bezbednosti UN-a koja ukazuje na verovatnost korišćenja sile ili onoj koja bi mogla da posluži kao opravdanje za vojnu intervenciju protiv Sirije”, prenela je agencija AFP.
Korpusu onih koji odbijaju učešće u napadu pridružila se i Nemačka, čiji je šef diplomatije Gvido Vestervele saopštio da vojna akcija nije od Nemačke ni zatražena, niti je ta zemlja razmatra. „Zalažemo se da Savet bezbednosti UN iznađe zajedničku poziciju i da inspektori UN okončaju rad što pre”, kazao je Vestervele.
D. V.
objavljeno: 30/08/2013
Pogledaj vesti o: London
