Izvor: Politika, 05.Apr.2014, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregrejavanje straha i planete
Dok su se minule nedelje Evropa, ali i bezmalo ceo svet, bavili Ukrajinom, Sirijom, nestalim malezijskim avionom, blokiranim Tviterom u Turskoj ili rekonstrukcijom francuske vlade, malo ko je primetio naizgled manje važnu vest da skoro četvrtini evropskih bumbara preti izumiranje, zbog klimatskih promena i sve intenzivnije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << poljoprivrede. Reklo bi se, ma kakvi sada bumbari treba da nam skreću pažu kada svet „gori”. Međutim, upravo sudbina ovih insekata, koji imaju ključnu ulogu oprašivanja u proizvodnji biljaka neophodnih za prehranu ljudi, predstavlja dokaz da povećanje broja naftnih i mnogih ostalih finansijskih „bumbara” utiče na brojne klimatske promene koje se tiču svih.
Međuvladin panel Ujedinjenih nacija, zadužen za klimatske promene, minule nedelje pokušao je da u izveštaju ukaže da u praksi već živimo posledice globalnog zagrevanja planete, budući da su sve češće nestašice hrane i vode, potom prirodne katastrofe, a sve to povećava opasnost od izbijanja ratova. Alarmantna upozorenja naučnika, koje je angažovao UN, po ko zna koji put podelila je stručnu javnost na dve ekstremne grupe.
S jedne strane su oni koji uopšte ne veruju u postojanje klimatskih promena i globalnog zagrevanja, već ističu da bi prosečna temperatura na planeti rasla i kada bi prestali da koristimo fosilna goriva. S druge strane su oni koji smatraju da čovečanstvo po svaku cenu mora odmah da odustane od korišćenja nafte, uglja i svega onog što povećava emisiju ugljen-dioksida i gasova sa efektom staklene bašte, jer u suprotnom nas čeka brza smrt, zbog podizanja nivoa okeana i mora, sve češćih poplava, toplotnih i ledenih talasa, kao i manjka hrane i pijaće vode.
Što je najgore, i jedni i drugi očigledno preteruju, ali su ujedno i delimično u pravu. Pobornici naftnih „bumbara” su u pravu da bi se globalno zagrevanje dešavalo i bez uticaja ljudi, budući da i njihovi oponenti otvoreno kažu da su „ljudi verovatno najviše odgovorni za globalno zagrevanje”. Dakle, i bez uticaja ljudi došlo bi do izvesnog zagrevanja Zemlje, ali svet bi doživeo ogroman rast cena i ekonomsku krizu zbog prelaska na skupe „zelene tehnologije”. Naravno, pobornici ovog stava sasvim greše kada tvrde da nema ništa loše od korišćenja nafte i uglja, budući da se zagađenje i njegov negativan uticaj na ljude može čak golim okom videti u svetskim prestonicama, kao što su Peking, Nju Delhi, Pariz i London, koji minulih meseci beleže rekordne nivoe smoga.
Ekološki aktivisti i naučnici, koji potkrepljuju tezu o ubrzanim klimatskim promenama, takođe delimično nisu u pravu, budući da su UN i pre 25 godina imali podjednako alarmantna upozorenja o tome da će, kao posledica globalnog zagrevanja doći „do nestašice hrane, goriva, lekova i prihoda”. Katastrofična predviđanja s nisu dogodila. Bar ne predviđenom brzinom.
Neophodno je priznati da razlog za preterivanje o zagrevanju planete, kao i za preterivanje da će se klimatske promene podjednako brzo dogoditi i ako odmah prestanemo da koristimo naftu i ugalj, predstavlja – novac.
Naftna industrija i brojni političari, koji žive od njihovih izdašnih donacija, bez svake sumnje u naglom prelasku sveta na električne automobile i korišćenje struje proizvedene korišćenjem snage vetra i vode, vide svoje konkretan finansijski gubitak. Čak i oni političari i bogati investitori, koji imaju razvijenu ekološku svest, strahuju od finansijskih gubitaka koje su u praksi videli na primeru američkog bogataša Tomasa Buna Pikensa, koji nikad nije uspeo da iole profitira kada je pre sedam godina odlučio da ulaže u „zelenu industriju”. Štaviše, njegovo ulaganje u, kako je tada najavljivao, najveću „farmu” vetrogeneratora na svetu zapravo ga je samo „oduvalo” sa „Forbsove” liste 400 najbogatijih ljudi na svetu.
S druge strane, i zastupnicima druge teorije često je na umu novac. Tako bivši američki potpredsednik Al Gor, koji je tek posle odlaska sa funkcije postao veliki borac za sprečavanje klimatskih promena, nije propustio da uz svoje glasno zalaganje za dobrobit planete zgrne i desetine miliona dolara. I primer britanskih naučnika, koji su priznali da su u istraživanju namerno zanemarili dokaze koji delom dovode u pitanje teoriju o zagrevanju planete, ukazuje da su i naučnici nekad primorani da se priklone alarmantnim upozorenjima, što im omogućava da posle dobiju još sredstava za nastavak istraživanja. Kritičari naučnih preterivanja će odmah istaći primer biologa Pola Erliha, koji je 1968. u knjizi „Populaciona bomba” prognozirao da će 2000. doći do takve prenaseljenosti planete da će stotine miliona ljudi umirati od gladi. Zahvaljujući novim tehnologijama u proizvodnji hrane planete nije doživela toliko rasprostranjenu glad, a Erlih je i danas ugledni naučnik.
Stoga možda treba poslušati Meta Ridlija, američkog autora koji se specijalizovao za naučne kontroverze, koji kaže da je „minulih pedeset godina skoro svako plašenje (budućim) stanjem svetske životne sredine dokazano bilo preterano”.
Ipak, istina je negde između finansijskih „bumbara” i onih koji se bore za spas bumbara. Samo je neophodno naći tu ravnotežu u kojoj će svet dovoljno brzo krenuti ka „zelenim tehnologijama” da olakša planetu od zagađenja, ali da to bude i dovoljno sporo da ne uspori previše razvoj privrede.
Nenad Radičević
objavljeno: 06.04.2014.
