Izvor: Southeast European Times, 27.Mar.2015, 16:54   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pomoć izbeglicima iz Sirije na Balkanu

Hiljade sirijskih izbeglica koje žive u izbegličkim kampovima dobijaju hranu, odeću i drugu pomoć od humanitarnih organizacija na Balkanu.

27/03/2015

Miki Trajkovski za Southeast European Times iz Skoplja -- 27.3.2015.

Kriza koja je pogodila lica raseljena zbog sukoba u Siriji pokrenula je nevladine organizacija širom sveta. Organizacije sa Balkana su među onima koje pokušavaju da pomognu izbeglicama.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << />
Kako navode humanitarni radnici sa Balkana, veliki broj Sirijaca živi u šatorima, nemaju ni škole, ni bolnice za lečenje, i suočeni su sa manjkom hrane, struje, vode i drva za ogrev.

Jasmin Redžepi, iz Makedonije, više puta je putovao u izbegličke logore na granici Turske i Sirije kako bi isporučio donacije.

„Pomoć je zavisila od zaliha“, kaže on za SETimes. „Tri ambulantna vozila sa kompletnom opremom i drugom medicinskom pomoći, prikolice sa zimskom odećom za decu i odrasle... i još jedan kamion sa hranom i ćebadima.“

„Nije lako prelaziti granice sa robom i podeliti tu robu. Ali sve se to koordinira sa velikim međunarodnim organizacijama“, dodaje Redžepi.

Međunarodni volonteri vode improvizovane bolnice, škole i kuhinje u izbegličkim logorima, kaže on.

„Međutim, kampovi su nebezbedni i zbog toga smo tamo provodili tek po nekoliko sati, kako bismo se uverili da je pomoć završila u rukama civila“, kaže Redžepi.

Duž granice sa Turskom nalazi se na desetine izbegličkih kampova, većinom punih dece, žena i starijih osoba, kaže taj humanitarni radnik.

„Nemaju mogućnosti da nešto zarade i samim tim u potpunosti zavise od međunarodne pomoći“, dodaje on.

Makedonske nevladine organizacije postavile su na internet video snimke i brošure kako bi ukazale na humanitarnu krizu u Siriji. Takođe su otvorile bankovne račune za anonimne donacije i mesta gde ljudi mogu da ostave odeću za izbeglice.

Vedat Memedaliju je jedini novinar iz Makedonije koji je posetio Siriju. Memedaliju, koji radi u Skoplju, bio je u Manbidžu, u blizini granice s Turskom.

„Bio sam u Siriji uz pomoć turske organizacije za ljudska prava IHH. Sopstvenim očima video sam strah i užas kroz koji prolaze sirijska deca. U jednom kampu sa video više od 200 siročića, video sam stare ljude, hendikepirane ljude koji mole za hleb, odeću i vodu“, priča on za SETimes.

„Ta deca, koja su ostala bez roditelja, ne veruju odraslima jer nemaju ono što imaju deca u drugim zemljama, jer su odrasli dopustili da njihove kuće budu uništene i ostavili tu decu samu da se snalaze“, kaže Memedaliju.

„Siriji nisu potrebni ljudi i ovog regiona da se tamo bore“, dodaje Memedaliju. „Potrebni su joj ljudi koji će organizovati humanitarne akcije da pomognu izbeglicama.“

I Bosna i Hercegovina je poslala pomoć sirijskim izbeglicama. Humanitarne aktivnosti sprovode se u saradnji sa turskom organizacijom IHH.

„Prvi konvoj krenuo je u januaru 2013, sa dva kamiona humanitarne pomoći i timom od sedam volontera“, kaže Zemira Gorinjac, presednica Asocijacije za solidarnost u Sarajevu.

Četrdesetak tona hrane poslato je iz BiH kao pomoć sirijskim izbeglicama. Više od 60.000 evra je prikupljeno za drugu operaciju.

„Sa tim novcem, turska organizacija IHH kupila je ćebad, sunđere i pakete za bebe“, kaže Gorinjac za SETimes.

Islamska zajednica Crne Gore prikupila je sredstva u svim džamijama u Podgorici za pomoć sirijskim izbeglicama.

Dogan Eskinat iz agencije za upravljanje nesrećama i vanrednim situacijama turske vlade (AFAD), kaže za SETimes da oko 260.000 sirijskih izbeglica živi u 25 izbegličkih kampova, koji se svi nalaze u gradovima na jugoistočnoj granici.

„Do sada, Turska je potrošila 5,2 milijarde dolara na zdravlje, bezbednost i druge usluge sirijskim izbeglicama“, kaže Eskinat.

Poslednji kamp u Turskoj otvoren je u februaru. Taj kamp obezbeđuje visokokvalitetne zdravstvene usluge za 35.000 ljudi, kao i stručnu obuku i edukativne kurseve, terene za rekreaciju i široku paletu društvenih aktivnosti.

Pre tri meseca, muslimanska dobrotvorna asocijacija „Merhamet“ iz Sarajeva potpisala je protokol sa AFAD kako bi se logoru isporučilo više od 100 tona mesa. „Sve više pomoći koja pristiže sa Balkana pokazuje da zemlje i građani regiona osećaju odgovornost u vezi sa humanitarnom krizom na Bliskom Istoku“, dodaje Eskinat.

Dopisnica SETimesa Menekse Tokjaj iz Istanbula učestvovala je u izradi ovog teksta.

Koje bi mere države u regionu trebalo da preduzmu da bi pomogle ljudima koji su pobegli od IDIL-a? Napišite svoje mišljenje u komentaru.

Nastavak na Southeast European Times...