Izvor: Politika, 05.Nov.2014, 13:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Početak aboliranja Bašara al Asada?
Stejt department više neće finansirati organizaciju koja prikuplja dokaze o ratnim zločinima sirijske vlade
Zagovornici teorije po kojoj je pojava Islamske države (poznate i kao Idil) pomogla skretanju pažnje sa Bašara el Asada dobili su novi argument u svoju korist kada je obelodanjeno da Stejt department više neće finansirati organizaciju koja prikuplja dokaze o ratnim zločinima sirijske vlade. Ova odluka donesena je usred pokušaja administracije Baraka Obame da se >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << novčano osnaže fondovi za prikupljanje građe o zločinima Islamske države koji bi u perspektivi mogli da posluže kao materijal za podizanje optužnica protiv džihadista, navodi „Forin polisi”.
U protekle dve godine Stejt department je uplatio milion dolara Komisiji za međunarodnu pravdu i odgovornost koja angažuje istraživače i advokate koji u sirijskim ratnim zonama beleže dokaze o ubistvima, silovanjima i drugim nepočinstvima vladinih trupa nad nelojalnim stanovništvom i opozicijom. Cilj projekta je utvrđivanje komandne strukture u Damasku i identifikovanje odgovornih za ratne zločine u sukobu koji je od 2011. odneo najmanje 190.000 života.
Upućeni tvrde da je na početku bilo zamišljeno da komisija bude okosnica američkih planova da se trenutna vlada u Damasku jednog dana nađe na optuženičkoj klupi nekog budućeg tribunala za ratne zločine. Neočekivani zaokret, o kojem se Vašington još nije zvanično izjasnio, izazvao je zabrinutost i iznenađenje među humanitarcima, ali i u samoj komisiji.
„Ne znamo kakva je američka politika o ovom pitanju, ali nam je posle dugih pregovora saopšteno da za naše aktivnosti u 2015. nećemo dobijati pomoć od Biroa za demokratiju, ljudska prava i rad Stejt departmenta”, objašnjava za „Forin polisi” Nerma Jelačić, portparolka komisije.
Jelačićeva, koja je radila kao portparolka Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, ističe da se rad komisije izdvaja od ostalih humanitarnih organizacija koje deluju u sirijskom građanskom ratu.
„Nijedna organizacija sem naše ne radi na izgradnji slučajeva spremnih za tužilaštvo sa dokazima koji ukazuju na krivičnu odgovornost visoko rangiranih pojedinaca unutar režima”, kaže ona.
Dodatnu zabunu u celu priču unosi informacija da „resorni” američki ambasador zadužen za pitanje ratnih zločina Stiven Rep nije podržao odluku Stejt departmenta o obustavi finansiranja komisije. Ambasador, međutim, smatra da ovaj potez ne znači da Vašington ne odobrava skupljanje dokaza protiv Asada i njegovih saradnika, nego da je komisija u stanju da se finansira i bez američkih donacija (Velika Britanija, Danska, Nemačka, Norveška i Švajcarska na godišnjem nivou joj uplaćuju oko pet miliona dolara).
Nekako istovremeno SAD su najavile finansijsku injekciju u iznosu od 1,6 miliona dolara za aktivnosti na dokumentovanju ratnih zločina Islamske države. Za neke humanitarne aktiviste ovakva promena prioriteta mnogo rečitije govori o promeni odnosa Obamine administracije prema Asadu nego što se može zaključiti iz izjava funkcionera Stejt departmenta. U Hjuman rajts voču ocenjuju da obeshrabruje sve češće ćutanje o ratnim zločinima u Siriji u najvišim strukturama Obamine administracije.
Nije, međutim, uvek bilo tako. Pre nešto više od dve godine upravo jeObamina administracija inicirala pravljenje dokumentacije koja će se koristiti kada jednog dana Asadu i saradnicima bude suđeno za ratne zločine. Tadašnja državna sekretarka Hilari Klinton je 2012. zagovarala osnivanje institucije „koja bi pružala podršku i obučavala sirijske državljane koji dokumentuju zločine, identifikuju njihove počinioce i čuvaju dokaze za buduće istrage i suđenja”. Nekoliko meseci kasnije Stejt department je finansirao osnivanje Sirijskog centra za pravdu i odgovornost u Hagu u šta je uloženo 1,25 miliona dolara.
Teza o premeštanju fokusa Vašingtona sa Asada na džihadiste, po kojoj će se sirijski predsednik spasti odmazde opozicije potpomognute zapadnom koalicijom, ipak je bar za sada više u domenu nagađanja. Bela kuća i dalje u režimu u Damasku ne vidi dostojnog sagovornika, isto kao što i oni američke vazdušne udare u Siriji smatraju nelegitimnim uz ogradu da je „u redu ukoliko gađaju položaje džihadista”.
Takođe je činjenica da je u poslednje vreme otupela oštrica međunarodne zajednice protiv Asada koja mu se bila opasno primakla nakon optužbi da je protiv sopstvenog stanovništva koristio hemijsko oružje. Neki idu još dalje i ocenjuju da od vazdušnih udara u Siriji i Iraku trenutno imaju koristi samo Islamska država, svetska industrija naoružanja – i Asad.
Dragan Vukotić
objavljeno: 05.11.2014
Pogledaj vesti o: Sirija
