Izvor: KMnovine.com, 04.Okt.2014, 17:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Petar Akopov: Istok prevazilazi Zapad
Samit ŠOS-a u prestonici Tadžikistana, Dušanbeu, održava se u novim međunarodnim okolnostima – jedna od glavnih posledica ukrajinskog konflikta je okretanje Rusije na Istok.
...
Uloga ŠOS-a, kao organizacije za saradnju sa azijskim zemljama, za Rusiju će postati još važnija.
Prethodni samit, održan u Biškeku, odvijao se u periodu sirijske krize, neposredno posle napora Vladimira >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << Putina da spreči napad SAD na Siriju.
Međutim, sada je međunarodna situacija mnogo napregnutija, jer je ukrajinska kriza dovela do otvorene konfrontacije Rusije i Zapada, koji je započeo politiku sankcija i blokada. Evropa sve više postaje marioneta u rukama atlantista, slabeći i prekidajući bilateralne odnose i sve dublje ulazeći u konflikte sa Rusijom. Zato je Rusija, kao evroazijska država, prinuđena da forsira vektor svoje politike i ekonomije usmeren ka Istoku i Jugu. Najvažniji element novog svetskog poretka u koji se Moskva uključuje je BRIKS, koji objedinjuje ključne države tri kontinenta, kao i njegova azijska filijala – ŠOS.
Šangajska organizacija za saradnju je formirana od strane Moskve i Pekinga zbog podrške stabilnosti u Centralnoj Aziji 90-tih godina. Već krajem 2000-tih prerasla je u organizaciju koja nema samo regionalno značenje. Ona se nalazi na putu prerastanja u opšteazijsku, pa čak i opšteevroazijsku strukturu. ŠOS nije azijski NATO, jer to nije vojni savez, pri čemu nema lidera-hegemona, što predstavlja njegovu snagu i perspektivu, ali ipak predstavlja izvesnu protivtežu NATO alijansi. Na samitu je razmotreno proširenje organizacije i formulisani uslovi za pristupanje novih članova. Već je sasvim izvesno da će sledeće godine Indija i Pakistan koji, pored Irana i Mogolije, imaju status posmatrača, postati punopravni članovi ŠOS-a. Pristupanjem Indije, ŠOS će postati azijska potpora BRIKS-a, jer će trougao Rusija – Indija – Kina biti osnova obe organizacije.
Ne postoje principijelne primedbe Mongoliji, iako je već odavno podnela zahtev za status člana, kao i Avganistan i Iran. Iran ometa činjenica da se nalazi pod međunarodnim sankcijama, dok je Avganistan pod međunarodnom (tačnije, američkom) okupacijom. Teheran se nada da će Rusija, koja se sada i sama nalazi pod sankcijama (mada ne pod sankcijama OUN-a), promeniti odnos prema uslovima prijema Irana u ŠOS. Jačanje rusko-iranskog partnerstva takođe uvećava šanse Teherana, a ne treba ni zaboraviti da Moskva i Peking mogu inicirati ukidanje sankcija protiv Irana. Nije nikakva tajna da je Rusija podržala te sankcije samo kao jedan deo igre sa Vašingtonom, iako to nije odgovaralo ruskim nacionalnim interesima. Ako je u Moskvi ranije i bilo nekog rezona za podršku sankcijama Iranu, to u ovom trenutku više nema nikakav smisao.
Iran može da bude pouzdan saveznik Rusije, gradeći novi multipolarni svet, jer Teheran, ne samo da se odupire blokadi i pritiscima SAD gotovo trećinu veka, već je ostao veran sopstvenom putu, svojoj civilizaciji i principima državnog i društvenog uređenja. Drugim rečima, on je demonstrirao one vrednosti, koje su potrebne svim državama koje su spremne da se pridruže Rusiji na delu ustrojstva sveta, koji neće biti ustrojen na američki način.
Sa prijemom Avganistana članice ŠOS-a ne žure, iako je avganistanski problem glavni regionalni stimulans za sve države učesnice. Razlog za odbijanje pristupa Avganistana je američka okupacija i opšta nestabilnost. Ove godine veliki deo zapadne vojske je dužan da napusti Avganistan, ali Amerikanci ne žure sa odlaskom vojske do trenutka dok ne dobiju garancije za svoje vojne baze i kontingent od 10000 vojnika u ovoj zemlji.
U svakom slučaju, jasno je da Amerikanci neće dobrovoljno otići iz Avganistana, ne samo zato što bi se posle njihove evakuacije na vlast vratili talibani. Jednostavno, Avganistan je odlična tačka za istovremeni pritisak na sve zemlje koje SAD smatra svojim glavnim protivnicima: Iran, Rusiju i Kinu.
Naravno, prisustvo američkih vojnih baza ne zadovoljava ni jednu od tih zemalja, ali Iran, Rusija i Kina se uzdržavaju od otvorenih zahteva za eliminaciju vojnog prisustva SAD, jer Moskva i Peking ne žele povratak talibana na vlast, plašeći se da to može dovesti do premeštanja radikalnog islama iza severnih granica Avganistana, u Srednju Aziju, što bi destabilizovalo sekularne režime u bivšim sovjetskim republikama. Rusija i Kina smatraju da su Amerikanci u Kabulu manje zlo od talibana, ali je razumljivo da je to situacioni, a ne strateški izbor. Bezuslovno, sve države ŠOS-a su zainteresovane za odlazak Amerikanaca iz Avganistana, a usložnjavanje globalne situacije ukazuje na to da se to vreme približava.
Rešenje avganistanskog problema je nemoguće bez Pakistana i zbog toga je veoma važno pristupanje ove države u ŠOS. Paštuni, koji su glavna opozicija talibanima, ne priznaju pakistansko-avganistansku granicu, koja je veštački podeljena pre sto godina, od strane Anglosaksonaca između njihovih indijskih kolonija. Pakistan je, umetnut između Indije i Avganistana, dugo vremena bio verni saveznik SAD, ali poslednjih godina lokalne elite sve više shvataju, da je njihova zemlja potrebna Zapadu samo kao baza za strateške igre Anglosaksonaca (u tom smislu i protiv Rusije i Indije). Ojačano kinesko-pakistansko partnerstvo, zahvaljujući kome će Pakistan biti primljen u ŠOS, zajedno sa Indijom, kao i smanjenje pakistansko-indijskih sukoba, omogućiće još veće slabljenje atlantističke orijentacije Islamabada.
U konačnom zbiru, Azija će istisnuti atlantiste iz svojih oblasti. Pašće u zaborav vremena, kada su Anglosaksonski manipulatori crtali granice, okupirali, potkupljivali, formirali mišljenje elita i diktirali svoju volju azijskim narodima i zemljama.
Što više ŠOS bude pokazivao uverenost u svoje snage u borbi za takvu budućnost, za pravedniji poredak u regionu i na globalnom nivou, privući će više azijskih zemalja i lakše će pronaći uzajamno razumevanje sa islamskim svetom. Vreme Zapada prolazi – nastupa epoha Istoka. Evroazijska Rusija je već napravila svoj izbor.
Izvor: VZ.ru
Prevela: Natalija Kljajić - EkcS
Pripremile: KM Novine
Pogledaj vesti o: Vladimir Putin, Rat u Ukrajini
