Izvor: Politika, 24.Jul.2013, 11:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pentagon ne bi u Siriju
General Martin Dempsi upozorio kongresmene da je lako ući u sukob, ali da treba biti spreman na „ono što dolazi posle”
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Istog dana kada su odbori za obaveštajni rad Senata i Predstavničkog doma Kongresa izglasali zeleno svetlo za plan Bele kuće da počne dostava oružja sirijskim pobunjenicima, Pentagon je izneo svoje viđenje te krize iz kojeg proizlazi da bi američka intervencija u Siriji bila >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << skupa, izuzetno komplikovana i po ishodu nepredvidljiva.
Predsednik Barak Obama je, posle konstatacije da je upotrebom bojnih otrova protiv pobunjenika režim Bašara el Asada prešao od strane Vašingtona povučenu „crvenu liniju”, još početkom juna odobrio plan za vojno pomaganje sirijske opozicije, što podrazumeva dostavu (samo lakog) naoružanja, obuku i logističko-obaveštajnu podršku.
Analitička procena Pentagona dostavljena Kongresu u ponedeljak, u formi pisma načelnika Združenog generalštaba, generala Martina Dempsija predsedavajućem Senatskog komiteta za oružane snage, sugeriše da bi kampanja za svrgavanje Asada, odnosno promenu odnosa snaga u Siriji, bila veoma veliki poduhvat koji bi u krajnjem ishodu mogao da nanese štetu SAD.
Dempsijevo pismo je i prvo javno izneto viđenje Pentagona o eventualnoj američkog intervenciji, u okolnostima kada su iz Bele kuće počeli da se emituju signali po kojima je Asad poslednjih meseci ojačao i da njegov pad, inače proklamovani američki cilj, nije na vidiku.
Prema proceni američke vojske, angažovanje u Siriji bi moglo da bude skala od pet opcija, od samo dostave lakog oružja pobunjenicima, do vazdušnih napada i nametanja zone neletenja. Ovo poslednje, prema računici koju je izneo general Dempsi, podrazumevalo bi angažovanje na stotine aviona, brodova i podmornica – dakle svekolike ratne mašinerije – i koštalo bi „milijarde”.
Najviši američki oficir je doduše izneo da je Pentagon spreman za to, ali uz ogradu čije značenje nije teško razumeti: „Kad jednom krenemo, moramo da budemo svesni šta nas sve čeka, jer dublje angažovanje je teško izbeći.”
Sve to ostavlja utisak da Pentagon ne bi u Siriju, dok je vrhovni komandant Obama još ranije pokazivao da nema apetita za dublji angažman.
Zanimljiv je međutim iznenadni vaskrs doktrine „odgovornost da se zaštiti”. Američki institut za mir, koji finansira Kongres, juče je naime održao trosatnu raspravu u vašingtonskom Muzeju holokausta, gde je glavnu reč imala bivša državna sekretarka (u vladi Bila Klintona) Madlen Olbrajt. Naravno, to je bila prilika za podsećanje na intervencije, opravdane kao humanitarne, u Bosni i Hercegovini, na Kosovu, Ruandi, DR Kongu i Sudanu.
Da je u Siriji u toku zaista velika humanitarna kriza (93.000 poginulih, milioni izbeglica) nije sporno, ali na „odgovornost da se zaštiti” (R2P u ovdašnjem žargonu) ovoga puta se gleda kroz prizmu političke isplativosti, pri čemu je saldo da je rizik veliki, a šanse za dobit male.
Prema kalkulaciji generala Dempsija, samo obuka i savetovanje sirijskih pobunjenika koštali bi 500 miliona dolara godišnje, dok bi troškovi udara po sirijskim vojnim ciljevima i nametanje zone neletenja veoma brzo mogli da dostignu dve milijarde dolara – mesečno.
Cela operacija bi, sem vojne gvožđurije, zahtevala i angažovanje „na hiljade” američkih vojnika.
Dempsi je podsetio i na iskustvo iz intervencija u Avganistanu i Iraku: „U poslednjih 10 godina smo naučili da jednostavna promena odnosa snaga, bez obezbeđivanja uslova za opstanak funkcionalne države, nije dovoljna, pa zato moramo da predvidimo i spremimo se za neželjene posledice naše akcije.”
M. Mišić
objavljeno: 24.07.2013.
