Izvor: B92, 11.Okt.2014, 09:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Okršaj u Kobaneu, ID napreduje
Pripadnici Islamske države (ID) nastavljaju da napreduju na terenu kod sirijskog grada Kobanija, izveštavaju zapadni mediji.
Mediji navode da su islamisti zauzeli štab kurdske milicije koja učestvuje u odbrani tog grada na granici sa Turskom.
U izveštajima se navodi da je ID zauzela skoro polovinu opkoljenog grada, uprkos napadima iz vazduha aviona koalicije koju predvode SAD.
Kurdske snage, ističe BBC, uputile su hitan apel za još oružja i municije, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kako bi sprečili napredovanje islamista.
Aktivista iz Kobanija Mustafa Ebdi rekao je da ekstremisti koriste civilna vozila sa kurdskim zastavama kako bi izbegli paljbu koalicione avijacije, preneo je Frans pres.
Nazivajući Kobani "simbolom otpora ID u Siriji", Ebdi je kazao da je visoka verovatnoća da će taj grad pasti.
Situacija je komplikovana bliskim vezama kurdskih branilaca Kobanija i zabranjene Radničke partije Kurdistana u Turskoj, koja je sprovodila višedecenijsku borbu za samoupravu na jugoistoku te zemlje, navodi francuska agencija, dodajući da Ankara veoma okleva da omogući da se preko granice doprema oružje ili kurdski borci.
Specijalni izaslanik UN za Siriju Stafan de Mistura upozorio je da je približno 12.000 civila još u gradu ili u njegovoj blizini, uključujući 700 uglavnom starijih u centru, i da će ih ID "verovatno masakrirati" ako Kobani padne.
Prema njegovim rečima, grad je "bukvalno opkoljen", izuzev uskog ulaza i izlaza iz grada ka granici.
De Mistura je rekao da je između 10 i 13 hiljada ljudi napustilo grad i da se nalazi između Kobanija i turske granice, što predstavlja "humanitarnu tragediju ili katastrofu".
S druge strane, irački zvaničnici uputili su hitan poziv za vojnu pomoć u zapadnoj provinciji Anbar, strahujući da će ta oblast pasti u ruke ID.
Ta džihadistička grupa napada provincijski centar Ramadi i zauzela je vojne baze u toj oblasti.
Jedan američki zvaničnik rekao je AFP-u da je "krhka" situacija u Anbaru, strateški važnoj provinciji u kojoj se nalazi druga po veličini brana.
Pripadnici ID kontrolišu velike delove teritorije u Siriji i Iraku a zauzimanje Anbara omogućilo bi ID uspostavljanje puta za snabdevanje i potencijalne napade na glavni grad Iraka, Bagdad.
Stejt department upozorio je na sve veće šanse od odmazdi protiv medjunarodne koalicije koja sprovodi vazdušne udare po položajima ekstremista Islamske države u Iraku i Siriji.
"Kao odgovor na vazdušne udare, ID je pozvao pristalice da napadaju strance gde god da su. Vlasti (Vašington) veruju da postoji povećana verovatnoća od represivnih napada na interese SAD, zapadnih i koalicioni partnera širom sveta, posebno na Bliskom istoku, u severnoj Africi, Evropi i Aziji", naveo je Stejt department.
Stvaranje zone zabranjenih letova iznad Sirije, što od SAD traže Turska i drugi saveznici, značilo bi da bi administracija predsednika Baraka Obame morala da se opredeli između saradnje sa sirijskim predsednikom Bašarom Asadom ili aktivira svoju protivvazdušnu odbranu, što bi bilo ekvivalentno ratu.
Obama se dugo opire i jednoj i drugoj opciji, a sami vazdušni udari možda ne bi sprečili ekstremiste Islamske države da nastave sa masakrom u kurdskom gradu Kobaniju na granici Sirije sa Turskom, koji je sada na meti napada, navodi agencija AP.
AP dodaje da uprkos tome, SAD trenutno ne razmišljaju o promeni kursa u svojoj jednomesečnoj operaciji borbe protiv terorizma u Iraku i Siriji.
Sve su učestaliji zahtevi da se stvori bezbednosna tampon zona na sirijskoj strani granice sa Turskom, kako bi bio sprečen pad Kobanija, u kome, prema upozorenjima UN, ima masovnih ljudskih žrtava.
"Tampon zona" bi podrazumevala da Amerikanci i njihovi partneri štite kopno i patroliraju nebom, što bi značilo da je neophodno uvođenje zone zabranjenih letova.
Turska to traži zbog više razloga. Jedan od njih je i što bi uvođenjem zone zabranjenih letova Ankara uspela da spreči dalji talas izbeglica na svoju teritoriju.
Time bi takođe mogao da se sirijskim opozicionim borcima osigura teren za konačno svrgavanje Asada, što je nešto što Turska želi da se desi.
SAD, svesne mogućih posledica, žele da fokus ostane na pokušajima da budu pobeđeni ekstremisti Islamske države, koji su osvojilvelike delove severne Sirije i Iraka.
Neki američki najbliži saveznici, ali i najžešći kritičari Obamine spoljne politike u SAD podržavaju turske zahteve.
Francuska je prethodne nedelje izdala saopštenje u kojem je objavila svoju podršku stvaranju zone zabranjenih letova, a i američki državni sekretar Džon Keri rekao je da je ta ideja vredna razmatranja.
S druge strane, američki sekretar odbrane Čak Hejgel pokazao je malo entuzijazma za tu ideju. On je prošle sedmice rekao da su američki lideri spremni da razgovaraju o tampon zoni, ali njeno stvaranje nije u planu.
Eventualno stvaranje tampon zone koja bi bila bezbedna od kopnenih napada Islamske države i sirijskih vazdušnih snaga zahtevali bi učešće stotine američkih letelica, a koštalo bi milijardu dolara mesečno, i ne bi garatovalo promenu stanja na terenu koja bi dovela do okončanja sirijskog građanskog rata.
AP zaključuje da bi to značilo da bi američki angažman mogao da se prolongira u nedeogled.
Pentagon je već tu lekciju naučio u Iraku, kada je posle Zalivskog rata 1991. uspostavio zonu zabranjenih letova iznad severnog Iraka kako bi zaštitio iračke Kurde i još jednu iznad južnog Iraka da bi zaštitio šiite. Obe zone američke vazdušne snage obezbeđivale su u narednih 12 godina, sve do invazije na Irak 2003.
Stvaranje takve zone iznad Sirije, ocenjuje AP, moglo bi da dovede do direktne konfrontacije sa jednom od najvećih bliskoistočnih protivvazdušnih odbrana, koja je poslednjih godina ojačana najmodernijim ruskim sistemima.
Sirijci poseduju zemlja-vazduh rakete, kao i hiljade protivavionskih pušaka.
Moskva je prošle godine razgnevila Vašington kada je potvrdila da će prodati Siriji svoje S-300 protivavionske rakete, koje mogu da izvrdaju tehnologiju presretanja.
AP navodi da je jedna od opcija za SAD, da bi izbegla sve ove probleme, i da postigne sporazum sa sirijskom vladom, te da se zajednički bore protiv ekstremista Islamske države.
Obama je, međutim, to isključio zbog liste zločina protiv čovečnosti i kršenja ljudskih prava civila koje je počinila Vlada iz Damaska, tako da će Vašington morati da traži alternativni pristup, ocenjuje AP.
Evropska unija pozvala je na veću međunarodnu saradnju u borbi protiv grupe Islamska država nakon što su džihadisti zauzeli glavni štab kurdskih boraca koji brane grad Kobane na sirijsko-turskoj granici.
"Duboko smo zabrinuti zbog bezbednosne i humanitarne situacije u Kobaneu i ostatku sirijsko-kurdskog samoproklamovanog autonomnog regiona nakon tri sedmice žestokih borbi", navodi se u saopštenju iz kancelarije šefice EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton, prenosi AFP.
"Narod Kobanea je demonstrirao međunarodnoj zajednici svoju rešenost da iskoristi sva sredstva kako bi zaštitio osnovna prava i vrednosti i odupro se napadima", piše u saopštenju.
U saopštenju se pozivaju EU, Turska i ostali regionalni i međunarodni partneri da "više sarađuju kako bi izolovali i suzbili pretnju koju predstavlja ISIL".
