Izvor: Blic, 03.Sep.2013, 21:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Očekuje se napet samit G20 zbog spora oko Sirije
Lideri grupe 20 privredno najjačih zemalja sveta (G20) biće u četvrtak i petak u Sankt Peterburgu, na samitu čiji domaćin Rusija nepopustljivo odbija vojnu intervenciju u Siriji što već utiče i na svetsku finansijsku krizu.
I najveće bogate zemlje i najveće zemlje u razvoju treba da ocene zdravlje globalne ekonomije i pozabave se rešavanjem finansijske krize koja sada punom snagom udara zemlje u razvoju, uz opadanje vrednosti njihovih valuta i smanjivanje privrednog rasta.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Ali, po izjavama više učesnika, sirijska kriza će biti glavna tema. Ministarstvo spoljnih poslova Rusije koja ove godine predsedava G20, u ponedeljak je ponovilo da je "G20 formirana za rešavanje ekonomskih i finansijskih problema", te Sirija "nije na dnevnom redu samita u Sankt Peterburgu".
Predsednik Rusije Vladimir Putin je u subotu ocenio da samit G-20 predstavlja "dobar teren" za razmatranje tog pitanja, ali "nije zamena" za Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija.
- Ali, zašto ne iskoristiti priliku? - Putin.
Domaćin samita, Rusija, jedan je od glavnih prijatelja režima Bašara al-Asada, dve godine blokira donošenje bilo kakve rezolucije UN protiv Damaska, u čemu joj pomaže Kina koja je u ponedeljak oglasila da je "duboko zabrinuta" zbog moguće unilateralne vojne intervencije protiv Sirije.
Rusija je i dalje pri istom stavu, iako je nekoliko zapadnih zemalja optužilo sirijsku vladu da je koristila hemijsko oružje u smrtonosnom napadu kod Damaska 21. avgusta, i ponavlja da dokazi nisu ubedljivi.
Stav Rusije je ojačao pošto je britanski parlament odbio da odobri vojni napad na Siriju, a američki predsednik Barak Obama zatražio odobrenje Kongresa.
Međutim, nemačka kancelarka Angela Merkel koja je isključila bilo kakvo učešće svoje zemlje u vojnoj akciji u Siriji, rekla je da se nada da će tokom samita G-20 biti postignut međunarodni konsenzus o odgovoru na navodni hemijski napad.
Podela ipak izgleda nepremostiva jer su rusko-američki odnosi na najnižem, dugo neviđenom nivou.
Nikakav bilateralni sastanak nije prdviđen između Putina i Obame koji je otkazao posetu Moskvi, predviđenu pre G20. Razlog je to što je Rusija letos dala politički azil odbeglom američkom obaveštajnom konsultantu Edvardu Snoudenu.
- Ne vidim o čemu bi se oni mogli dogovoriti - rekao je za AFP Sergej Karaganov, s Fakulteta za ekonomiju i međunarodnu politiku u Moskvi.
Po tom stručnjaku, šefovi država u Sankt Peterburgu trebalo bi da pokušaju da izbegnu sirijski problem, "inače će se tako podeliti, da samit neće doneti ništa".
I bez Sirije, samit se ionako održava u napeto doba za zemlje u razvoju kojima opada vrednost valute: indijska rupija je ove godine izgubila četvrtinu vrednosti, brazilski real 15 odsto, a ruska rublja deset procenata.
Pošto su predvodile privredni rast u svetu posle krize 2008-2009, zemlje u razvoju su sada izvor zabrinutosti, dok evrozona izlazi iz recesije. Pogođene su time što se centralna banka SAD priprema da posle poboljšanja domaćeg stanja, smanji podršku privredi što je navelo investitore da se vrate u SAD jer očekuju povećanje stope rasta u prvoj ekonomiji sveta.
Zemlje nefomalne grupe "BRIK" (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika) koje se sastaju u četvrtak, pokušaće da formiraju jedinstven front i zatraže od SAD da imaju u vidu kolateralnu štetu svoje monetarne politike.
Južna Afrika je u ponedeljak zatražila "veće uvažavanje činjenice da živimo u povezanom svetu" i upozorila protiv donošenja odluka "samo na osnovu nacionalnog interesa (koje) mogu da imaju ozbiljne posledice po druge zemlje".
- Između sirijske krize i situacije u zemljama u razvoju, ovaj samit će doneti najbrže rastuću podelu među G-20 koje je ikada bilo - rekao je ekonomista Kris Vifer iz konsultantske firme "Makro advajzori".
Oven: G-20 da pokrene pitanje Sirije sa mrtve tačke
Bivši posrednik u sukobu u Bosni i Hercegovini, britanski političar i diplomata, lord Dejvid Oven, pozvao je danas svetske lidere da na predstojećem samitu Grupe 20 pokrenu sa mrtve tačke pitanje Sirije, ističući da je "potpuno jalovo" dokazivati ko je upotrebio hemijsko oružje.
Koautor Vens-Ovenovog mirovnog plana za BiH iz 1993, koji nije doveo do završetka sukoba u BiH, rekao je Frans presu da vojna akcija protiv sirijskog predsednika Bašara al-Asada neće zaustaviti upotrebu hemijskog oružja i može izazvati regionalni konflikt.
- Postoji prostor da se lideri dogovore o uklanjanju hemijskog oružja iz Sirije, čak i ako se ne slažu da li je iza prošlomesečnog navodnog napada bojnim otrovom Asadov režim ili ne. Potpuno je jalovo provoditi sve vreme dokazujući ko je ili nije upotrebio hemijsko oružje. Ne verujem da bi američka vojna akcija zaustavila bilo koga ko je koristio hemijsko oružje - naveo je Oven.
Prema njegovim rečima, G-20 mora da izvrši pritisak i na ruskog predsednika Vladimira Putina i na američkog predsednika Baraka Obamu, koji čeka odobrenje Kongresa da preduzme vojnu akciju protiv Sirije, kako bi postigli dogovor.
Lord Oven kaže da niko nije u boljoj poziciji da to učini nego evropski članovi Grupe, sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel - koja je rekla da Nemačka neće biti umešana, a uvažena je i u Rusiji i u SAD, i da okupi Veliku Britaniju, Francusku, Nemačku i Italiju.
Uz podršku Kine, ruski predsednik bi "skoro sigurno" bio u stanju da upotrebi svoj uticaj da nagovori Asada da sedne za pregovarački sto.
Oven, koji je podržao uspostavljanje zone zabrane leta nad Libijom 2011. godine, rekao je da su se Rusija i Kina osetile izdanim zbog akcije s podrškom UN u Libiji koja je posle dovela do promene režima Moamera el Gadafija. (Tanjug)
Najčitanije SADA:
Pogledaj vesti o: Sirija
.jpg)
