Izvor: Politika, 23.Maj.2015, 09:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obama: Ne gubimo rat protiv džihadista
Iranci nisu iracionalni da ne znaju šta je dobro za njih i zato će poštovati dogovor o nuklearnom programu, kaže predsednim SAD
U danu kada su sunitski militanti umarširali u Palmiru i osvojili polovinu Sirije, nakon što su već preuzeli kontrolu nad trećinom Iraka, u magazinu „Atlantik” objavljen je intervju sa američkim predsednikom, u kojem on ističe da SAD ne gube rat protiv Islamske države (ID). >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Razgovor sa Barakom Obamom, objavljen u četvrtak, vođen je u utorak, kada se znalo da su džihadisti ušli u Ramadu, koja se nalazi na 110 kilometara od Bagdada. Predsednik je napredovanje Islamske države objasnio činjenicom da su taj sunitski deo Iraka oko Ramade branile trupe koje nisu obučavali američki vojnici.
O uspehu pobunjenika, koji se protive šiitskoj, proameričkoj vladi u Bagdadu, Obama je prinuđen da govori i zbog toga što je Irak u fokusu njegovih potencijalnih naslednika. Džeb Buš ne ume da odgovori da li bi i on kao njegov brat izvršio invaziju 2003, ali je zato istakao da je haos u Iraku nastao zbog sadašnjeg šefa Bele kuće, koji je okupacione trupe vratio kući. Obama je odgovorio da SAD ne mogu da pomognu Iračanima ako se oni sami ne brane i ne pokušaju da reše političke probleme.
Sunitska manjina, među kojom ID uživa znatnu podršku, diskriminisana je u postsadamovskom Iraku, dok Kurdi takođe žele veći stepen autonomije. Obama je prošlog leta tamo vratio oko 3.000 vojnika da obučavaju vladine trupe i u „Atlantiku” svoju odluku obrazložio rečima da to što je napad na Irak bio greška 2003. ne znači da danas tamo ne treba poslati snage. Kao senator se pre 12 godina protivio američkom ulasku u Irak, a i ovom prilikom je podvukao da je Irak pokazao da nije dovoljno da Amerikanci „svrgnu diktatora da bi u nekoj zemlji zavladali mir i blagostanje”.
Obama je ponovio da mu je veoma važno da sa Iranom postigne konačan sporazum o nuklearnom programu. Na pitanje o tome kolika je mogućnost da Teheran, protivno slovu sporazuma, ipak napravi atomsku bombu, šef Bele kuće je odgovorio da je vodio računa o takvim rizicima: „Ako Iran bude imao nuklearno oružje, moje će ime biti na njemu.”
Izrael i zalivske arapske države protive se dogovoru sa Irancima, upozoravajući da će biti prvi na udaru ako Islamska Republika nastavi da razvija nuklearni program. Obama je u intervjuu poslao poruke ovim američkim saveznicima, koji međusobno nisu u dobrim odnosima, ali koji su ujedinjeni u protivljenju sporazumu sa Irancima. Monarhije iz Persijskog zaliva je upozorio da ne počinju da razvijaju sopstvene nuklearne kapacitete i tako pariraju Iranu jer će ih partnerstvo sa SAD bolje zaštititi od svake atomske bombe, koju bi, protivno američkim željama, proizvele. „Ako pretpostavimo da one tajno nastoje da ostvare nuklearni program, to će veoma opteretiti njihove odnose sa SAD.” Izraelu je poručio: ajatolasi su možda antisemiti, ali to ne znači da su iracionalni i da ne uviđaju šta je dobro za njihovu vlast i napredovanje države.
Novinar Džefri Goldberg, Amerikanac koji je služio u izraelskoj vojsci, propitivao je predsednika o njegovim lošim odnosima sa izraelskom vladom, a posebno sa premijerom Benjaminom Netanijahuom. Šef Bele kuće je kazao da ne samo da nije antisemita i anticionista, kakvim ga pojedini republikanci predstavljaju, već da je lično veoma vezan za Izrael i jevrejsku kulturu jer je stasavao na idejama kakve su se razvijale u kibucima. Kazao je da je za njega stvaranje države u kojoj Jevreji mogu da žive slobodno i bez diskriminacije podjednako važno kao i ciljevi pokreta za prava Afroamerikanaca, kada im je dato pravo glasa. On je ponovio da se ništa nije promenilo u vojnoj i obaveštajnoj saradnji dve zemlje i da će SAD braniti Izrael od izolacije koja mu preti u svetu, ali da Vašington mora da kritikuje ono što smatra da nije dobro, to jest širenje jevrejskih naselja na arapskoj teritoriji i Netanijahuovo obećanje da neće dozvoliti stvaranje palestinske države.
„Govor u kampanji kojim se arapski građani Izraela prikazuju kao osvajači koji će možda glasati, što mora biti sprečeno, protivan je izraelskoj deklaraciji nezavisnosti, koja jasno potvrđuje da su svi ljudi, bez obzira na rasu ili religiju, učesnici u demokratiji. Upravo zato što smo toliko bliski Izraelu, kada bismo samo stajali i ne kazali ništa, to bi značilo da smo izgubili kredibilitet.”
