Izvor: Politika, 15.Apr.2014, 10:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nigeriji preti sirijski scenario
Više od 70 poginulih i stotinak ranjenih u prvoj diverziji na periferiji nigerijske prestonice u poslednje dve godine
Najmanje 71 osoba je poginula a stotinak ranjeno u jučerašnjoj eksploziji bombe na autobuskom stajalištu na obodu nigerijske prestonice Abudže, prenele su agencije. Strahovita detonacija eksploziva usred jutarnje gužve, ostavila je iza sebe krater dubine 1,2 metra i izazvala požar u kome je uništeno preko 30 vozila.
Nigerijske službe bezbednosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ogradile su juče stajalište u predgrađu Njanja, radi istrage, dok su službe hitne pomoći evakuisale povređene i uklanjale unakažena tela poginulih. Vest o tragediji u Njanji i gusti dim koji se pružao iz pravca južnih prilaza glavnom gradu Nigerije, izazvao je juče paniku u prestonici.
Juče niko nije preuzeo odgovornost za prvu veliku diverziju kod Abudže od 2011. Posmatrači ipak povezuju pakleni udar sa najnovijim talasom nasilja radikalnog islamskog pokreta Boko Haram na severoistoku Nigerije, u kojima je samo prošlog vikenda pobijeno 60 ljudi.
„Nigerija treba da izbegne međuetnički sukob po sirijskom scenariju”, svojevremeno je upozorio Gudlak Džonatan, predsednik najmnogoljudnije afričke nacije, koja ima 170 miliona stanovnika i 250 plemena.
Nigerija je najjača ekonomije Crnog kontinenta, pri čemu je podeljena u 36 federalne jedinice, od kojih 12 na severu prema Sahari, od početka milenijuma upražnjava striktni šerijat.
Poreklom sa hrišćanskog juga, predsednik Džonatan nastoji da spreči bilo kakvu diskusiju o eventualnom rastakanju federacije, čije severno i južno krilo iskazuju rastući politički i ekonomski animozitet.
Na osiromašenom i radikalizovanom severu Nigerije, samo 27 odsto stanovništva je pismeno, dok je na jugu 70 odsto. Istovremeno, 70 odsto severnjaka živi ispod granice siromaštva koje propisuje UN (manje od dva američka dolara dnevno), dok je na jugu najvećeg afričkog izvoznika nafte tek 30 odsto sirotinje.
Južnjaci iz naftonosnih regija duž nigerijske obale Gvinejskog zaliva odavno smatraju da previše prilažu državnoj kasi u Abudži. Uoči opštih izbora 2015. godine, politički pokreti sa juga Nigerije, već prete okršajima ukoliko Džonatan bude sprečen da se ponovo kandiduje, iako je sam obećao da neće tražiti drugi mandat. Grupa bivših vojnih lidera Nigerije – poreklom sa severa – sada optužuje Džonatanovu vladu za manjak od 48 milijardi dolara prihoda od prodaje nafte 2012–2013. godine.
Prestrojavanje uticajnih vojnih i političkih krugova pred izbore 2015, osetan porast krijumčarenja nafte na jugu Nigerije, porast kriminala u srednjem pojasu Nigerije i nezaustavljiva plima džihadista na severu zemlje predstavljaju ključne činioce previranja u zemlji u kojoj živi gotovo jednak broj hrišćana i muslimana.
Da li iza klanice na autobuskoj stanici u Njanji stoji Boko Haram utvrdiće upravo otvorena istraga. Ko sve stoji iza imena Boko Haram drugo je pitanje.
Nigerijska policija tvrdi da najmanje četiri međunarodna kriminalna sindikata koja operišu duž poroznih granica Nigerije prema Sahari podvodi svoje akcije pod ime organizacije koja je 2011. u vreme napada na kancelariju UN u Abudži, zahtevala od hrišćana iz tog regiona da se za tri dana svi isele na jug.
Tanja Vujić
objavljeno: 15.04.2014.
