Izvor: RTS, 02.Sep.2012, 08:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemoć Agencije za atomsku energiju
Izveštaji o Iranu, Siriji i Severnoj Koreji koje je objavila Međunarodna agencija za atomsku energiju pokazuju nemoć Agencije da se nosi sa razvojem nuklearnog programa u tim zemljama.
Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) je objavila tri izveštaja o čijem sadržaju će se detaljno razgovarati u Beču na sastanku Veća guvernera od 10. do 14. septembra. Sva tri izveštaja - o Iranu, Siriji i Severnoj Koreji - pokazuju nemoć Agencije da se nosi sa razvojem >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << nuklearnog programa u tim zemljama, kao i svu dubinu frustracije zbog toga.
Mi ustvari ne znamo šta se tamo događa, osim činjenice da znamo da se "najverovatnije" događa nešto ozbiljno - zajednički je zaključak koji se nameće nakon čitanja dokumenata pripremljenih za sastanak Veća guvernera.
Kako od te trojke Iran još jedini poštuje pravila formalne komunikacije sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju, čak iako se ona obavlja na sve nižem informativnom nivou, izveštaj o toj zemlji je i najdetaljniji.
Nijedan od otvorenih problema između Irana i Agencije niti je rešen, niti se pomerio s mesta gde je bio na početku leta. Najkraća interpretacija bi glasila: Uprkos protestima Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, Iran i dalje širi i dograđuje postrojenja za obogaćivanje urana; u jednom od postrojenja je najverovatnije testirano atomsko oružje; pregovori sa Iranom već naginju ka tome da ih se nazove besmislenima.
U ukopanom planinskom postrojenju Fordo, broj centrifuga je samo od maja ove godine udvostručen na 2.100. Količina do pet odsto obogaćenog uranovog heksafluorida (UF6) popela se od praktično nule 2008. godine do blizu sedam hiljada kilograma. Istovremeno, Iran danas raspolaže sa 190 kilograma na 20 odsto obogaćenog urana; velika razlika s obzirom na to da u maju 2010 godine nije posedovao gotovo ništa.
Ima li Iran tehničke kapacitete, realne ciljeve i motivaciju da te količine nisko obogaćenog urana prevede u stanje od 90 odsto i više, neophodno za proizvodnju nuklearne bombe?
Nuklearni analitičari, pre svega oni u ISIS-u (Institute for Science and International Security) koji su najbrži u komentarisanju izveštaja Agencije, odgovaraju potvrdno na to pitanje: za nekoliko meseci Iran bi mogao da ima dovoljno osnovnog materijala za prvu bombu.
"Histerična kampanja", kako je Iran u junu nazvao pokušaje Agencije da na teren bivše vojne baze Parčin pored Teherana pošalje svoje inspektore, očito nije urodila plodom. Bečka Agencija se i dalje bori za pristup tom terenu čija se dramatična transformacija prošlog proleća lako pratila čak i na običnim komercijalnim satelitskim snimcima.
Što se tiče Severne Koreje, Agencija prati razvoj tamošnjeg nuklearnog programa s "ozbiljnom zabrinutosti i dubokom nervozom". Inspektori su prošlog aprila, posle još jednog prividnog popuštanja napetosti između Sjedinjenih Država i Severne Koreje najpre pozvani da se vrate u Pjongjang, a onda bez mnogo ceremonije upozoreni da im slučajno ne bi palo na pamet da to i učine.
Izveštaj o Siriji je najkraći i najsiromašniji podacima. Istina je, kaže se, u izraelskom raketnom napadu na Dair Alzour 2007 godine radilo se "najverovatnije" o neprijavljenom nuklearnom reaktoru. Osim toga, Agencija spominje još tri lokacije u Siriji koje se dovode u vezu s uništenim nuklearnim postrojenjem, ali priznaje da od maja prošle godine nema nikakvog pristupa i nikakvog kontakta sa tom zemljom koja se raspada u građanskom ratu.
Kada je manje-više sve poznato, a ustvari nepouzdano i samo "najverovatnije", o čemu će to onda pet dana razgovarati tridesetpetočlano Veće guvernera Internacionalne atomske agencije?
Najvažnije odluke donosiće se ionako na drugim mestima.
Za pitanje koje visi u vazduhu - hoće li i kada Izrael bombardovati iranska nuklearna postrojenja - Veće guvernera nije nandležno.
Uprkos tome, čitav medijski i informativni pogon koji se uspostavlja oko nuklearnih "guvernera" prilikom njihovih bečkih susreta ovog će se puta vrteti oko tog pitanja: Šta da se radi sa Iranom, čiji se nuklearni program često dovodi u vezu i sa atomskim testovima Pjongjanga i sa svojevremenim nuklearnim pokušajima Sirije?
I iz Vašingtona i iz Evropske Unije stižu upozorenja izraelskom premijeru Netanijahuu da se uzdrži od jednostrane vojne akcije prema Teheranu.
A ako ti racionalni saveti ne pomognu, evropski mediji već spekulišu sa datumom mogućeg izraelskog napada: ne pre kraja septembra, kada Netanijahu drži govor pred Savetom bezbednosti UN i ne posle američkih predsedničkih izbora u novembru.
Pogledaj vesti o: Sirija
