Izvor: B92, 13.Sep.2013, 17:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne štitimo Siriju, već zakone i poredak
Autorski tekst predsednika Rusije objavljen je u Njujork tajmsu 12. septembra. Priredio dnevni list Danas.
Poslednji događaji u vezi sa Sirijom naveli su me da se obratim neposredno američkom narodu i njegovim liderima. To je važno učiniti u vreme nedovoljne komunikacije između naših društava.
Odnosi između nas prošli su kroz različite faze. Tokom hladnog rata bili smo suprotstavljeni. Ali ranije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << smo bili saveznici i zajedno smo porazili naciste. Univerzalna međunarodna organizacija - Ujedinjene nacije - potom je ustanovljena kako bi bilo onemogućeno da se takvo razaranje ikada ponovi.
Osnivači UN-a su razumeli da odluke koje se odnose na rat i mir treba donositi jedino konsenzusom, a veto stalnih članica Saveta bezbednosti upisan je u Povelju UN-a uz američku saglasnost. Duboka mudrost ove odluke omogućila je stabilne međunarodne odnose decenijama.
Niko ne želi da UN dožive sudbinu Društva naroda, koje je propalo jer mu je nedostajala stvarna moć. To može da se desi ako uticajne zemlje zaobilaze UN i preduzimaju vojne akcije bez odobrenja Saveta bezbednosti.
Mogući napad SAD na Siriju, uprkos snažnom protivljenju mnogih zemalja i vodećih političkih i verskih lidera, a među njima je i papa, doneće još više nevinih žrtava i eskalaciju uz potencijalno širenje sukoba daleko van granica Sirije. Napad bi uvećao nasilje i pokrenuo novi talas terorizma. On može da potkopa međunarodne napore da se reši iranski nuklearni program i izraelsko-palestinski sukob i da dalje destabilizuje Bliski istok i Severnu Afriku. Napad bi mogao da izbaci iz ravnoteže čitav sistem međunarodnog prava i poretka.
U Siriji se ne odigrava bitka za demokratiju, već oružani konflikt vlade i opozicije u verski raznorodnom društvu. Malo je boraca za demokratiju u Siriji. Ali je mnogo boraca Al Kaide i ekstremista svih boja koji se bore protiv vlade. Stejt department je proglasio za terorističke organizacije Al Nusra Front i Islamsku državu Iraka i Levanta koji se bore sa opozicijom. Ovaj sukob, raspaljen oružjem doturenom opoziciji iz inostranstva, jedan je od najkrvavijih u svetu.
Tamo ratuju plaćenici iz arapskih zemalja i stotine militanata iz zapadnih zemalja, pa čak i iz Rusije, što nas veoma brine. Hoće li se vratiti u naše zemlje sa iskustvom stečenim u Siriji? Najzad, ekstremisti koji su se borili u Libiji preselili su se u Mali. To je pretnja za sve nas.
Rusija se od početka zalagala za dijalog koji bi Sirijcima omogućio da dođu do kompromisa. Mi ne štitimo Vladu Sirije, već međunarodno pravo. Potrebno je da iskoristimo Savet bezbednosti i verujemo da je očuvanje zakona i poretka u današnjem složenom i uskomešanom svetu jedan od nekoliko načina da međunarodne odnose sačuvamo od haosa. Zakoni su ipak zakoni i moramo ih poštovati sviđali nam se ili ne. Prema sadašnjem međunarodnom pravu, primena sile je dozvoljena jedino u slučaju samoodbrane ili na osnovu odluke SB. Sve drugo je, prema Povelji UN, neprihvatljivo i predstavljalo bi čin agresije.
Niko ne sumnja da je upotrebljen otrovni gas. Ali sve govori da ga nije upotrebila vojska, već opozicija kako bi isprovocirala intervenciju svojih moćnih inostranih zaštitnika koji bi se udružili sa fundamentalistima. Izveštaji koji ukazuju da militanti spremaju novi napad - na Izrael - ne mogu biti ignorisani.
Alarmantno je da je vojno intervenisanje u unutrašnjim konfliktima u stranim zemljama za SAD postalo rutinska stvar. Da li je to u dugoročnom interesu Amerike? Sumnjam. Milioni ljudi širom sveta Ameriku sve više vide, ne kao model demokratije, već kao zemlju koja se oslanja jedino na brutalnu silu, stvarajući koalicije pod sloganom „ili ste s nama, ili protiv nas“.
Ali sila se dokazala kao nedelotvorna i besmislena. Avganistan posrće i niko ne može da kaže šta će se dogoditi kada međunarodne snage odu. Libija je podeljena na plemena i klanove. U Iraku se nastavlja građanski rat, desetine ljudi svakodnevno gine. U SAD mnogi prave analogiju između Iraka i Sirije pitajući se hoće li njihova vlada želeti da ponovi nedavne greške.
Bez obzira na to koliko napadi bili ciljani, a oružje sofisticirano, civilne žrtve su neizbežne, među njima stari i deca.
Svet reaguje pitajući se: ako se ne možemo uzdati u pravo, moramo naći druge načine da se zaštitimo. Tako sve više zemalja nastoji da pribavi oružje za masovno uništenje. To je logično - ako imate bombu, niko vas ne dira. Pričamo o potrebi da se spreči proliferacija, ali u realnosti je to narušeno.
Moramo prestati da se služimo jezikom sile i vratiti se na put civilizovanog diplomatskog i političkog rešavanja problema.
Poslednjih dana pojavila se nova prilika da se izbegne vojna akcija. SAD, Rusija i svi članovi međunarodne zajednice moraju iskoristiti spremnost sirijske vlade da svoj hemijski arsenal stavi pod kontrolu. Sudeći prema izjavama predsednika Obame, Amerika ovo vidi kao alternativu vojnoj akciji.
Pozdravljam interesovanje predsednika da sa Rusijom nastavi dijalog o Siriji. Moramo raditi zajedno, kao što smo se dogovorili na sastanku Grupe 8 u Severnoj Irskoj u junu i da diskusiju usmerimo ka pregovorima.
Ako možemo da izbegnemo upotrebu sile protiv Sirije, to će poboljšati atmosferu u međunarodnim odnosima i osnažiti poverenje. Bio bi to zajednički uspeh koji bi otvorio vrata za saradnju u drugim kritičnim pitanjima.
Moj rad i lični odnosi sa predsednikom Obamom obeleženi su rastućim poverenjem. Cenim to. Pažljivo sam proučio njegovo obraćanje naciji u utorak. I ne mogu da se složim sa njegovim rečima o američkoj izuzetnosti, kada je rekao da je politika SAD „ono što Ameriku čini drugačijom. To je ono što nas čini izuzetnim“. Krajnje je opasno ohrabrivati ljude da sebe vide kao izuzetne, iz kakvog god razloga. Postoje velike i male zemlje, bogate i siromašne, one sa dugim demokratskim tradicijama i one koje još traže svoj put ka demokratiji. Njihove politike se, takođe, razlikuju. Svi smo različiti, ali kada molimo za blagoslov Gospodnji, ne smemo zaboraviti da nas je Bog sve stvorio jednakima.
