Izvor: RTS, 10.Feb.2013, 08:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Naoružani momci" sa Bliskog istoka
Optimističan pogled na Arapsko proleće pripada prošlosti, zaključuje autrijski "Di Prese" u tekstovima o "naoružanim momcima" na Bliskom istoku. Centralno pitanje je hoće li Egipćani dozvoliti da sekularne diktatore zamene islamistički i da li vreme islamskih diktatura u arapskom svetu tek dolazi.
Novi šef sirijskog Udruženja opozicionih stranaka šeik Moaz el Katib bio je u centru interesovanja učesnika nedavno >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << završene Minhenske konferencije o bezbednosti. I visoki diplomatski gosti i novinari nisu prestajali da hvale njegovo strpljenje, političku umerenost i spremnost na kompromise.
Čak i iranski i ruski ministri spoljnih poslova, koji još veruju da Asadov režim ima budućnost, rado su se sretali sa el Katibom, ali ne zato što ima moć, već zato što je nema. Pravu moć imaju "momci pod oružjem", kako je sa govornice i van nje spremno izjavljivao taj opozicioni sirijski političar.
Austrijski Spektrum, subotnji dodatak konzervativnog lista Di Prese, upravo polazi od te kategorije - "naoružanih momaka" na Bliskom istoku. U poslednjem broju objavio je čak dva duga teksta sa jedinstvenom porukom - optimističan pogled na Arapsko proleće pripada prošlosti.
U eseju "Profesija: Mučenik", Mihael Laj sa Instituta za politiku i religiju pri Univerzitetu Insbruk, inače autor poznate knjige "Nafta, Islam, Zapad", vraća se više od dvesta godina u prošlost, u vreme kada su "formiranjem Vehabizma postavljeni temelji modernog radikalnog Islamizma".
Sredinom osamnaestog veka, putujući prorok Ibn Abd el Vehab okuplja oko sebe šaku pristalica i s njima kreće na pohod kroz Arapsko poluostrvo, terorizuje muslimansko stanovništvo koje se suprotstavlja njegovom učenju "prvobitnog religioznog zajedništva", uvodi "zakon mača" za "otpadnike" od vere (Šiiti, Suniti i Sufiti), skrnavi groblja, ruši lokalna svetišta, ubija, pali i kamenuje.
Kada jednog dana zaluta u oazu siromašnog šeika Muhameda Ibn Sauda, El Vehabova bitka za "čistoću vere" dobija novu aktivnu dimenziju, u kojoj prvi dolazi do bogatstva, drugi do moći.
"Vehab je Ibn Saudu predložio nagodbu: Saud će povesti Džihad protiv svih nevehabitskih Muslimana, a za uzvrat, Vehab će podupreti Saudovu ambiciju da postane politički vođa ujedinjene države - bio je to trenutak rađenja islamskog radikalizma", piše Laj.
Kada se u dvadesetom veku na poluostrvu još otkriju i velike zalihe nafte, Saudijci to doživljavaju na dva načina: Prvo, kao Božju nagradu zbog toga što zastupaju jedino ispravno tumačenje vere, i drugo, kao obavezu da Vehabizam svim sredstvima rašire van granica vlastite države.
"U totalitarnoj i beskompromisnoj saudijskoj državi nema debate između modernista i islamista, nema razgovora o nacionalizmu, Panarabizmu, Panislamizmu, islamskom socijalizmu, tamo, u stvari, nema nikakvih debata o bilo čemu. Jedino čega ima je neograničena moć prvobitne religiozne zajednice, neizmerno bogatstvo 'gornjih deset hiljada' i podivljala korupcija", kaže Laj.
"Industrija smrti"
Saudijska Arabija je težište svih radikalnih islamskih ideologija, svejedno da li nekada ili danas, tvrdi profesor iz Insbruka i nudi skoro grafički zasnovani ekspoze o vezama vehabitske države sa pokretima "povratka fundamentima".
Tu bi na prvom mestu bila 1928. godina, kada je u Egiptu osnovana organizacija "Muslimansko bratstvo", čiji je utemeljivač el Bana tumačio Džihad kao "Industriju smrti", pod čim je podrazumevao da "pravi Musliman voli Smrt više nego Život", te da su "samo mučenici pravi Muslimani".
Tu je i primer nekadašnjeg Velikog jerusalemskog muftije el Huseinija, čije nasleđe i dalje živi među novim generacijama: 1939. godine on se preko braće Hes nudio Hitleru kao partner u "konačnom rešenju jevrejskog pitanja".
"El Huseini je bio do te mere vatreni Hitlerov obožavalac, da je konačno uspeo da dobije poziv da poseti Hitlera u njegovoj berlinskoj kancelariji. Hitler ga je primio, ali je odbio da se rukuje, činjenica koju El Huseini nije uspevao da shvati, budući da je njegova ideološka platforma bila religiozna (antijudaizam), dok je Hitlerova bila rasna (antisemitizam)", opisuje Laj male muke Velikog jerusalemskog muftije.
Totalitarna vehabitska utopija postala je danas poslednja nada mnogih Muslimana, a Ibn Abdul el Vehab, moderni prorok dvadeset i prvog veka, tvrdi Laj i objašnjava da je politička vlast Muslimanskog bratstva bila do sada ograničena na Hamas u Gazi, ali od "Arapskog proleća" njihov uticaj eksponencijalno raste u arapskom svetu.
"Ako 'Muslimansko bratstvo' preuzme vlast u arapskom svetu, posledice će biti fatalne. To će značiti konačno proterivanje poslednjih hrišćanskih zajednica iz tog dela sveta", zaključuje se u eseju.
"Bitka za arapsku dušu"
U drugom tekstu, Spektrum predstavlja knjige dvoje slobodnih novinara: Marsela Pota i Petre Ramsauer - česte putnike kroz post-revolucionarna arapska društva. Oboje tuguju nad propuštenim šansama "Arapskog proleća".
"Teroristi su kidnapovali revoluciju", žali se Ramsauer u knjizi "Sa Alahom na vlast". Dovoljno je baciti pogled na Tunis i Kairo, da bi se shvatilo da oni koji profitiraju od revolucije, nisu oni isti koji su je podigli.
Pot u svojoj knjizi "Bitka za arapsku dušu" pokušava da održi veću emotivnu distancu prema sagovornicima, ali na kraju i on gubi živce: "Pogled Muslimanskog bratstva na društvo, državu i ljude poseduje kvalitet iritirajućeg totaliteta. Ne treba imati nikakve sumnje kako će izgledati država koje se oni dohvate".
U jednoj epizodi Ramsauer opisuje kako se članovi jedne radikalne salafističke ćelije okupljaju u popularnom kafiću usred Kaira da bi uz late makijato i cezar-salatu pravili planove o uvođenju Islama kamenog doba.
Ipak, postoji nada da ljudi u Egiptu neće dopustiti da jedna diktatura bude zamenjena drugom, da posle sekularnih diktatora dođu islamistički, kaže Ramsauer. Pot ne deli njen optimizam i tvrdi: Zaboravite svaku nadu, vreme islamskih diktatura u arapskom svetu tek dolazi.
.jpg)
