Izvor: juGmedia, 03.Okt.2015, 08:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Miris baruta iz Sirije
Nekako se mnogo lako od žrtava pretvorimo u sudije. Podeljena smo zemlja, a sa obe strane se čuje “rokaj“. Iako se ne možemo složiti u šta treba udarati, svi znamo da treba. Presudili smo im, sada samo čekamo da ih pretvore u pepeo, pa da svi zajedno upremo prstom na sledeću zemlju.
Dobro bi bilo, da oni za koje navijamo, odmere snage i međusobno. Do sada su se stalno sretali na tuđem terenu, više indirektno. U Siriji je malo drugačije, imaju prilike da uđu u borbu >> Pročitaj celu vest na sajtu juGmedia << protiv zajedničkog neprijatelja. Naravno, razmišljaju strateški. Šta kada se završi, ko će da sakuplja kajmak?
Oko te njihove nesuglasice, napravila se arena i u Srbiji. Jer, ako nešto može da pobedi Farmu, Parove i Velikog brata dok se emituju u isto vreme, to je bombardovanje. A na ovaj aeromiting, došli su svi.
Ko će od nas bolje znati šta se dešava u Siriji, sve smo to već prošli. Iskusni, počeli smo rasprave. Šire se snimci, šeruju netom. Neki sa ponosom postavljaju tepih bombe Rusa, dok im ljubitelji Mekdonaldsa uzvraćaju pametnim raketama. Igre bez granica. Skoro da se može osetiti ljubomora što i mi ne učestvujemo. Malo, po malo, svačiji avioni raspališe po neku, jedino oni naši još služe samo za kontrolu letenja. A svi plaćamo porez, šta se čeka?!
Dok se mi raspravljamo, pravi se gužva. Dolaze “gosti” iz ratnih područja. Kucaju i na naša vrata. Poznata nam scena. Scenario bi da promenimo. Bežasmo od ratova. Mnogih. Ostavljasmo domove, nekada i porodice, kuće srušene, najmiliji poubijani. Bez ičega, stigli smo negde, uklopili se. Novo društvo ostalo je na starim horizontima, ništa nije upilo, ništa prihvatilo. Sada, prolaze ljudi sličnih sudbina, nema ruke. Nema empatije. Gledamo ih kroz skener, da li su izbeglice, ili migranti? Kakvi su im papiri, kako ih se brže rešiti? Držimo se prava, međunarodnog, pa ono nam je pomoglo da se sve smiri.
Svejedno, deo su plana. Muslimanizacija Evrope. Rekli im Amerikanci, pravac u Srbiju. Glavni sponzor BEKO. Ne onaj naš, turski. Poslali frižider Obami. Možda je i svinjski lobi, iz Nemačke. Ako počnemo da proizvodimo šumadinke kao za vreme knjaza Miloša biće svašta, a “stra lojze čuva“. Za neku godinu, eto i nas u EU, treba misliti na konkurenciju. Ma dve muve jednim udarcem, razmišlja Merkelova, nema ni pečenja rakije. Konačno su nam doakali. Muslimanizacija.
Koliko stvarno znamo o Siriji? Zavisi od ugla gledanja, da li ćemo sa Vikipedijom da uparimo “RT“ ili “CNN“. Sa koje god strane da imate informacije, postoji jedan zajednički imenitelj. Ta zemlja ima sličnosti sa našom. Vekovi pod okupacijom, stalna borba za samostalnost. Kada je došla, učvrstio je Tito. Njihov se zvao Asad, ne ovaj današnji, to mu je sin. Iako je duže vladao, nije bio trn u oku, nikome.
Bašar, nije znao da igra kolo poput svog oca, iako nije mnogo menjao unutrašnju politiku, ni spoljašnju. Pa gde je pogrešio? Ako mene pitate, u izboru žene. Asma. Mnogima je nabio komplekse. Nezgodno je, sva ta sila u rukama svetskih moćnika, šta sve mogu da urade, a onda dođu kući na spavanje. Vrate se u stvarnost, a Asad Asmi. Zaboli. Nešto se moralo uraditi, tuđa sreća boli više nego svoja nesreća.
Dovoljan je samo jedan podatak da bi se shvatilo kakva je to zemlja bila, 2013. godine imali su 90 aerodroma. Slovima d-e-v-e-d-e-s-e-t. Valjalo je to prorediti. I, desi se čudo. Nije to čudo bila opozicija. Od njih slaba vajda, tek po neko puškaranje, nedovoljno da se u Pentagonu aktivira kreativni tim za smišljanje imena. ISIS. Ko da ih je sam Bog poslao. Biju na sve strane, sve jedno im je da li iz Kalašnjikova, ili iz Tompsona. Ostalo je da “večiti” podele karte i može da počne novi šou. Ameri kao Ameri, ruše vlast. Asad ostade Rusima. ISIS ide gratis za obe strane.
A kada se pogase reflektori, ostanu ljudi, oni obični, što leba jedu.Njih ko pita. Brojevi, gde god da su. U sanducima, u vozovima, na granicama. Ko se raduje ovoj nesreći, navija, samo priziva sebi sličnu nesreću. Još nam struje sirene kroz kosti, još se čuju u glavi fijuci, avioni, sve je još vruće. Mlake su i kolone izbeglica, pristigle sa svih strana u prošlim ratovima Nije nam valjda srce toliko hladno, da i mi u ovom narodu, sirijskom, vidimo samo brojeve, što na barut mirišu.
(Kraj9
