Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 27.Sep.2015, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Masovnog vraćanja izbeglica neće biti"
Za Srbiju za sada nema opasnosti da će biti izložena masovnom vraćanju izbeglica iz Sirije, iako je to jedna od odrednica Sporazuma o readmisiji, naglašavaju stručnjaci za međunarodno pravo. Jedine obaveze koje smo kao država dužni da prihvatimo, jeste prihvat naših državljana kojima su odbijeni zahtevi za azil u zemljama Unije.
Iako je jedan od uslova za uvođene "belog Šengena" u Srbiju bilo potpisivanje Sporazuma o readmisiji, mali su izgledi da će se on primeniti >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << na oko 170 hiljada izbeglica iz Sirije, jer oni po važećim pravnim normama imaju prava na međunarodnu zaštitu. Ono što više zabrinjava je činjenica da se sistem Šengena urušava, upozoravaju stručnjaci i dodaju da migranska kriza počinje da liči na neku vrstu elementarne nepogode i vanrednog stanja.
"Vidimo da se ceo sistem azila, zajedničke politike azila u potpunosti raspao i da su se pojedinačne države članice EU, i ove u našem okruženju, poput Mađarske i Hrvatske, Bugarske, pa nadalje potpuno vratile na nivo tzv. državnog razloga, i pokušavanja da brane svoje državne granice na svaki mogući način", kaže za RTV Miša Đurković, profesor Instituta za evropske studije.
Nova Velika seoba naroda koja pogađa, kako Balkan, tako i Evropsku uniju, dovodi u pitanje i opstanak nacionalnih identiteta država članica Unije. To je gorući problem za koji EU još nema rešenje, smatra profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu Branislav Ristivojević.
On napominje da se Srbija do sada striktno pridržavala Sporazuma o readmisiji i Zakona o azilu, ali da to sa drugim zemljama nije slučaj, što nam dugoročno gledano može stvoriti brojne probleme.
"Kad dođe do vraćanja, neće ih vratiti u Grčku i Makedoniju, iako je njihova bila obaveza da ih registruju, nego će ih vratiti nama. Moja ideja je i da vam kažem iskreno, ako se svi Evropljani ponašaju na taj način, ne vidim što se i mi ne bismo ponašali evropski, a to znači prestali da ih registrujemo i što brže ih ekspedovali u zemlje gde su i na kraju krajeva i hteli da idu", objašnjava svoj stav Ristivojević.
Iz nadležnih ministarstava podsećaju na to da je, osim naših državljana, po Sporazumu o readmisiji, nemoguće direktno vratiti ljude iz drugih članica Evropske unije koje se ne graniče sa Srbijom.
Švedska, Nemačka ili druge zemlje prvo moraju da po Dablinskom sporazumu vrate ljude u prvu zemlju EU gde su podneli prvi zahtev za azil, a ukoliko su to naši susedi, oni mogu da iniciraju proces readmisije ka Srbiji.
Povratak izbeglica po tom sporazumu, moguć je jedino iz Hrvatske i Mađarske. Primera radi, u Kanjižu i Suboticu Mađarska dnevno vrati oko 60 ljudi.
"Masovna readmisija nije moguća, jer se mi moramo sa svakim pojedinačnim zahtevom saglasiti, niko ne može biti vraćen u Srbiju, a da se mi sa tim zahtevom nismo saglasili, a ponavljam, nikakve najave tog procesa nema", tvrdi Nenad Ivanišević, državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Sa dolaskom hladnijeg vremena, ali i zbog podizanja ograda na granicama Unije, jedino je izvesno da se u rešavanju migranske krize mora pronaći trajnije rešenje.
U suprotnom, može se očekivati da će se na hiljade izbeglica u Srbiji zadržavati sve duže, iako naši centri za azil mogu da prime svega 800 ljudi.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
