Izvor: BKTV News, 12.Sep.2013, 11:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Maalula – Zašto Obama izdaje Isusa Hrista
Pod pritiskom sve veće napregnutosti u svetu zbog mogućeg napada SAD na Siriju posebno uznemirujuće su zazvučala saopštenja da su borci „Al-Kaide“, ohrabreni podrškom koja im je obećana sa one strane okeana, prvi put posle dve i po godine napali jedno od najstarijih ognjišta hrišćanstva – sirijsko naselje Maalula sa njegova tri manastira, među kojima je i pravoslavni – manastir Svete Fjokle ravnoapostolske.
Uništena je grupa od 8 ljudi koja je štitila selo, u kome nije bilo velikih snaga jer Maalula nema strateškog značaja, već samo kulturno-religiozni. Ubijeno je mnogo lokalnih branilaca. Kako govore stanovnici tog naselja i monahinje manastira Svete Fjokle ravnoapostolske, napadači su pucali po centralnom delu naselja, koristeći minobacače i teške mitraljeze.
Skoro hiljadu i po ovdašnjih hrišćana se pripremilo za mučeničku smrt. Takva sudbina je već snašla mnogo njihovih istoveraca u Siriji. Komanda armije je uspela da pošalje rezerve koje su posle žestoke borbe odbacile od sela veliki odred džihadista. Međutim, džihadisti nisu otišli daleko – zauzeli su susednu uzvišicu koja je bila iznad naselja sa hodočasničkim centrom i isto toliko starim, kao i manastiri, hrišćanskim grobljem koje se nalazilo pod zaštitom organizacije UNESKO. Kao da su strvinari, oni su se ugnezdili među stare nadgrobne spomenike, čekajući udar američkih „civilizatora“ kako bi potpuno iskorenili tragove one iste civilizacije koja je, po svemu sudeći, stvorila i njihove prekookeanske saveznike. 8.septembra, pošto je stiglo pojačanje, al-kaidovci su zauzeli Maalulu. Okolo je ležalo više desetina ubijenih i ranjenih. Smrtna pretnja se nadvila i nad druge najstarije hrišćanske naseobine u Siriji…
Maalula je jedino mesto u svetu gde je kao živ sačuvan novoaramejski jezik –direktni potomak univerzalnog sredstva komunikacije stanovnika antičkog Bliskog Istoka.Tim jezikom je govorio i Isus Hristos, na njemu su držali propovedi Njegovi apostoli. U Jerusalimu, u jedinom hramu u kome se služba još uvek vrši na aramejskom jeziku, u crkvi Svetog Marka, nju obavljaju iseljenici iz Maalule. Sada može da se konačno prekine ona istanjena nit koja povezuje čovečanstvo sa biblijskim vremenima. Kuće je moguće obnoviti, ali jezik umire zauvek.
Kažu da je prva žrtva svakog rata – istina. Sada je u vezi sa Sirijom došlo baš do pogibije istinite reči. Šta je, na primer, nateralo američkog državnog sekretara Džona Kerija, koji za sebe tvrdi da je revnosni katolik, da na zasedanju kongresa izjavi da je „prisustvo Al-Kaide“ u sirijskoj opoziciji potpuno beznačajno“. Jer to je čista laž – laž iz usta čoveka koji je odlično informisan o tome kako stvari zaista stoje. Jer je čak i „Glas Amerike“ saopštio da „u Maaluleu hrišćane štiti državna vojska. Stanovnici se plaše da ukoliko grad prestanu da štite dobrovoljci, pobunjenici koji su povezani sa „Al-Kaidom“ počeće da ubijaju hrišćane.“
Zašto se čvrsto katoličko okruženje Obame, osim Kerija tu su i potpredsednik Dž.Bajden, rukovodilac administracije D.Makdonaf, pomoćnik za nacionalnu bezbednost T.Donilon, sa toliko prezira odnose prema tragediji sirijskih hrišćana?Ili je to možda zloba usmerena baš ka istočnom hrišćanstvu, kao odjek večitih pretenzija na nadmoć njegove zapadne grane? Ali čak i rimski papa danas poziva administraciju SAD da se odrekne agresije u Siriji. U Damasku je patrijarh katoličke crkve Antiohije i čitavog Istoka Grigorius Treći Laham izjavio da većina zemalja u svetu podržava političko rešavanje krize u Siriji. Malo njih želi vojna dejstva, a to je već – početak pobede. U toku službe, koja je održana u crkvi „Az-Zejtun“ u Damasku kao odgovor na poziv rimskog pape da se obavi svetska molitva za mir u Siriji, patrijarh je rekao: „Zahvaljujemo svima koji se zalažu da ne bude agresije. Posebno rimskom papi Francisku, koji je pozvao da se ceo svet okupi u crkvama i džamijama i da ratu kaže „NE!“ Očigledno nije slučajno da se među pravim mirotvorcima našla i Italija.
Zašto američki kongresmeni tako uporno izbegavaju svaki susret sa ruskim kolegama na kome bi se razmatralo sirijsko pitanje, a predsednik Obama, spremajući se za rat, umesto principijelne diskusije o toj temi, najvažnijoj mogućoj, sa predsednikom Rusije koji poseduje informacije sasvim drugačijih od njegovih, pre želi da se susretne sa predstavnicima seksualnih manjina u Sankt-Peterburgu? Ankete pokazuju da se narodi svih zapadnih zemalja zalažu protiv agresije na Siriju. Ni u predstavničkoj palati kongresa SAD Obama zasada ne uspeva da sakupi većinu. A njegovo okruženje čini sve da se informacija, koja protivureči zvaničnoj propagandi, nikako ne začuje.
A za to vreme postaje sasvim očigledno da je 21.avgusta u Džobari došlo do provokacije velikih srazmera, uz međunarodno učešće. Došlo je do curenja informacija iz kojih postaje očigledno da je u toj provokaciji veliku ulogu odigrala vojna obaveštajna služba SAD i privatni američki trgovci oružjem koji sarađuju sa državnom administracijom, a među njima i kompanija TechWise, država Kolorado. Javnost je saznala i za druge provokacije koje se pripremaju, a koje mogu da budu iskorišćene kao predlog za napad na Siriju. Na primer, lažna informacija o napadu na jednu od američkih krstarica u Sredozemnom moru (treba samo da se prisetimo Tonkinškog zaliva u Vijetanamu). Eto zašto Bela kuća u Vašingtonu izbegava svaku diskusiju i toliko žuri da progura svoju ideju o početku rata. Jer je na stolu ogroman ulog – prestiž sadašnje američke administracije.
Čak se i umerena (svetska) sirijska opozicija koja deluje u samoj zemlji, u poslednje vreme izjašnjava protiv vojnog udara SAD na Siriju, shvatajući da će od toga korist imati radikali – islamisti.
Tako je generalni koordinator Nacionalnog koordinacionog komiteta (NKK) Hasan Abdel Aziz libanskim novinama As-Safir izjavio da će „svaka intervencija u Siriji dovesti do regionalnog rata“ i da se „situacija u toj zemlji razlikuje od iračkog i libijskog scenarija“. Podvukao je da NKK „odbacuje spoljno mešanje i njegovo odobravanje od strane emigracije smatra za sporno sa gledišta patriotizma“. Odluka o konfliktu mora da bude politička. A generalni sekretar Radža Naser je podvukao da je došao čas za „diplomatiju poslednjeg trenutka“ . A to je ona opoziciona snaga zbog koje se Vašington, da bi je podržao, kao, sprema da udari, ali ta snaga nikako to ne želi. Eto – opet laž! I izgleda da je svakome jasno da su interesi domaćina Bele kuće beskonačno daleko od interesa sirijskog naroda. Odnosno, u suštini, SAD se spremaju da istupe kao saveznik onih terorista iz „Al-Kaide“ kojih tamo, kako tvrdi Keri, uopšte nema. Jednom rečju – gola politika, i to prljava, a osim toga i ne sopstvena, već američkoj vrhuški saveznička – izraelska.
Profesor istorije na Bejlorskom univerzitetu, kodirektor Programa istorije religije u Institutu za proučavanje religije, Filip Dženkins, kaže da ukoliko SAD i njeni saveznici udare po režimu Bašara Asada, režim će pasti, a zameniće ga radikalno-antizapadni režim, koji će uništiti ili iz zemlje izbaciti nekoliko miliona hrišćana i alavita. To će postati politička, religiozna i humanitarna katastrofa kakve nije bilo još od vremena genocida Jermena. Pri novoj sunitskoj vladi religiozne manjine će stići sudbina manjina u susednom Iraku, gde je učešće hrišćanskog stanovništva smanjeno sa 8% iz osamdesetih godina 20.veka na 1% u ovom trenutku. Međutim, irački hrišćani su, ako ništa drugo, imali gde da pobegnu – spasavali su se, na primer, u Siriji, o kojoj upravo govorimo. A gde će da pobegnu sirijske izbeglice? U delovima zemlje koje je okupirala opozicija hrišćane prate; odatle stalno stižu saopštenja o ubistvima, silovanjima i pljački. Dženkins smatra da pitanje zašto administracija SAD toliko uporno teži da iskoreni hrišćanstvo u jednoj od svojih kolevki predstavlja „zagonetku“. Međutim, da li zagonetku predstavlja i to, što sadašnja vlada SAD u odnosu na sirijsko pitanje sprovodi politiku koja je u interesu strane države – Izraela?
Jedan američki novinar piše iz Damaska da ga ljudi na ulicama često pitaju: kakva je to vrsta demokratije koju su uveli u Americi, i koju Amerikanci, ko bajagi, štite po čitavom belom svetu, ali pri tom američki predsednik „apsolutno ignoriše volju ogromne većine svog naroda“ spremajući se da Siriju bombarduje?
Analitičari Gallup-a javljaju da je nivo podrške stanovništva SAD za planiranu vojnu operaciju u Siriji, kada se uporedi sa drugim konfliktima u kojima je Amerika učestvovala u poslednjih 20 godina, najniži do sada. Upad u Avganistan 2001.godine je podržalo 82% Amerikanaca. Intervenciju u Iraku – 59%. Nivo podrške za postupke američke vlasti uoči napada na Srbiju nije bio iznad 43%. I najzad, prema rezultatima anketiranja Reuters/Ipsos-a koje je obavljeno 3.09. ove godine, vojnu intervenciju u Siriji podržava samo 19% stanovnika SAD.
Na koju stranu to letiš, ptico-Ameriko? Odgovori nam… Odgovora nema!
izvor: fondsk.ru
Tweet
