Izvor: Politika, 07.Nov.2015, 19:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kurdski klin u teritoriji Islamske države
Veliki udarac džihadistima namerava da zada najveći narod na svetu koji još nema svoju državu – Kurdi
Na poslednjoj rundi razgovora u Beču o sirijskoj krizi čak 17 država je pokušavalo da za nju nađe rešenje: gotovo svi koji su upleteni, izuzev samih Sirijaca. Veliki udarac Islamskoj državi (ID), jednom od glavnih uzroka patnje u Siriji, namerava da zada najveći narod na svetu koji još nema svoju državu – Kurdi. Ukoliko bi uspeo njihov već povedeni napad >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na oblast Hasaka u Siriji, kao i planirana ofanziva na provinciju Sindžar, koja je odmah preko puta granice, u Iraku, zabili bi klin u teritoriju koja spaja iračke i sirijske krajeve pod kontrolom ID. U tome imaju podršku Amerike, ali bi prepreku njihovim planovima mogli predstavljati Turska i trvenja među samim Kurdima.
Ankara teško da će direktno ometati navalu Kurda na Hasaku. Ali, turski bombarderi sad već otvoreno ispaljuju projektile na sirijske Kurde: prema tvrdnjama vlasti, samo u dva navrata, i to onda kada su kurdske trupe prešle zapadno od reke Eufrat. Sirijski Kurdi, međutim, navode da su mnogo češće i na raznim položajima bili meta turske ratne avijacije. Koliko god gađane lokacije bile udaljene od Hasake, svaki dodatni neprijatelj u pozadini može samo poremetiti napredovanje nove kurdske ofanzive.
Eufrat Turska i zvanično priznaje kao liniju koju ne želi dopustiti Kurdima da pređu zbog toga što bi njihove jedinice u tom slučaju mogle postepeno, daljim suzbijanjem ID i osvajanjem teritorije, povezati sve kurske kantone u Siriji i formirati jedinstveni pojas zemlje pod svojom upravom uz južnu tursku granicu. To bi, kako se plaši Ankara, ohrabrilo separatističke tendencije Kurda u Turskoj.
Veruje se da je takođe u želji da spreči jačanje Kurda u turskom pograničnom regionu, kao i zbog predizbornih kalkulacija, u pokušaju nacionalističke mobilizacije, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan naredio i bombardovanje tabora Radničke partije Kurdistana (PKK) u Iraku. Ti vazdušni udari mogli bi indirektno uticati na ofanzivu na Sindžar, barem u onoj meri u kojoj PKK bude učestvovao u njoj, što je, doduše, neizvesno zbog razmirica među Kurdima.
Napad na Sindžar pripremaju pešmerge, snage iračkih Kurda, koje su mahom povezane s Kurdistanskom demokratskom partijom (KDP), čiji su odnosi s PKK sve samo ne skladni. Pešmergama su se priključile i pojedine milicije Jazida, naroda koji nastanjuje Sindžar i čiji su mnogi pripadnici ostali ljuti na KDP, ubeđeni da ih on nije dovoljno zaštitio kada je ID zauzeo tu oblast u avgustu prošle godine. Njima je tada u pomoć pritekao PKK, evakuišući hiljade Jazida, nakon čega je u tom kraju uspostavila stalnu bazu. Neke od jazidskih milicija su i sada uz PKK, koji tvrdi da je, kako je jedan od komandanta njegovog vojnog krila rekao za Rojters, bio spreman za napad na grad Sindžar, centar te provincije, još pre godinu dana, ali da im KDP to nije dozvolio.
Ukoliko kurdske trupe, u bilo kojem sastavu, zauzmu celokupan Sindžar, iskrsnuće novi problemi. Na tu oblast pravo polažu i autonomni kurdski region u Iraku i centralna vlast u Bagdadu. Odnosi između njih su ionako zategnuti i irački premijer Hajder el Abadi svakako neće lako preći preko širenja kurdske teritorije, mada nije u poziciji da se tome suprotstavi vojnim sredstvima kao što to radi turski lider Erdogan, koji se i nakon što je njegova stranka postigla izbornu pobedu – radi koje nije prezao ni od odbacivanja teško isposlovanog primirja u trodecenijskom kurdskom ustanku i provociranja njihove nove pobune na turskom tlu – zakleo da će likvidirati sve borce PKK do poslednjeg.
S članovima legalne stranke turskih Kurda, Narodne demokratske partije (HDP), Erdogan ipak ne može pribeći istom načinu eliminacije, mada ih je podvrgnuo medijskoj satanizaciji i pravosudnom progonu pod obrazloženjem da su povezani s PKK i da su takođe maltene teroristička organizacija. Uprkos zastrašivanju i stranke i njenih birača, HDP je i na prevremenim izborima ušao u turski parlament, potvrđujući snagu kurdskog faktora i u Turskoj i u susednim zemljama. Gomilaju se u poslednje vreme signali i iz Moskve da bi u borbi protiv ID rado sarađivali sa sirijskim Kurdima. Pomalo ironično, nakon što je otvoreno ušla u rat na strani američkog neprijatelja, sirijskog predsednika Bašara el Asada, Rusija pokušava da privuče i saveznika Vašingtona – Kurde.
Na pomoć Amerike sirijski Kurdi mogu računati i u ofanzivi na Hasaku. Savezu koji su formirali sa sirijskim Arapima Vašington je dostavio pedesetak tona municije. Manje-više otvoreno je saopšteno da će se i nešto manje od pedeset američkih komandosa, koliko će biti poslato u Siriju, priključiti upravo toj koaliciji kao savetnici na terenu: Pentagon tvrdi da neće učestvovati u borbama, mada je zamislivo da će nakon nekog vremena priznati da je i to slučaj, kao što su i američki vojnici u Iraku dugo zvanično bili na bezbednoj udaljenosti od borbenih linija, da bi se nedavno priznalo kako su ipak zagazili na ratište.
Američka avijacija je i uz iračke Kurde koji se spremaju da krenu na Sindžar. U drugoj polovini oktobra šezdesetak puta je tukla po položajima ID u toj oblasti, očevidno s namerom da proredi neprijateljske snage pred kopnenu ofanzivu Kurda.
Pogledaj vesti o: Sirija
