Izvor: Politika, 17.Maj.2015, 15:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kurdi ne odustaju od sna o nezavisnosti
Stvaranje Kurdistana na četvoromeđi Turske, Sirije, Iraka i Irana poremetilo bi sadašnju kakvu-takvu ravnotežu snaga u regionu pošto bi to mogla da bude jedna od najmnogoljudnijih država
Uspesi Kurda u borbama protiv sunitskih ekstremista u Iraku i Siriji još više podstiču težnje pripadnika tog naroda da steknu nezavisnost. Ti planovi izazivaju veliko podozrenje u susednim zemljama i u Vašingtonu jer >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bi to moglo da zapali separatizam ne samo u Iraku nego u širem regionu.
„Ja vam ne mogu reći da će to biti sutra, ali Kurdistan će sigurno biti nezavisan jer je taj proces nezaustavljiv”, izjavio je Masud Barzani, predsednik kurdske autonomne regije u severnom Iraku, posle nedavne posete Vašingtonu, preneli su mediji u Istanbulu.
U Erbilu, administrativnom centru kurdske regije na severu Iraka, pod pritiskom SAD su zasad odložili raspisivanje referenduma, pošto se Kurdi nalaze na prvoj liniji fronta protiv pripadnika Islamske države (ID). Kurdske borbene jedinice „pešmerge” (borci koji se ne plaše smrti) sada su u stvari glavni kopneni oslonac međunarodne koalicije, koja, predvođena SAD, bombarduje položaje sunitskih ekstremista koji su proglasili kalifat. Pogotovo što je iračka armija još u fazi konsolidovanja svojih redova i obučavanja posle izbora nove vlade u Bagdadu.
Posle razgovora sa Barakom Obamom i drugim američkim zvaničnicima Barzani je potvrdio da će „pešmerge” nastaviti da se bore protiv džihadista, ali je naglasio da će, čim se situacija stabilizuje, raspisati referendum. Svejedno što u Vašingtonu strahuju da bi to moglo da izazove nove podele i potrese i u Iraku i regionu.
„Mi smo za ujedinjeni, federalni i demokratski Irak”, upozorili su Barzanija u Beloj kući, ali irački Kurdi zasad ne odustaju od planova da konačno steknu svoju državu.
Oni su na severu zemlje stekli određenu autonomiju pošto su bili glavni američki lokalni oslonac u borbama protiv režima Sadama Huseina. U međuvremenu su učvrstili pozicije: imaju svoju vojsku i već samostalno zaključuju ugovore o izvozu nafte koja je pronađena na tom području, uprkos protivljenju centralne vlade u Bagdadu.
Planovi Kurda u severnom Iraku se s posebnom pažnjom prate u susednim zemljama, u kojima se strahuje da bi to moglo da zapali separatističke težnje među pripadnicima tog naroda u istočnoj Anadoliji i na Bliskom istoku, gde živi skoro 30 miliona Kurda: u Turskoj – 15 miliona, Iranu – šest, Iraku – pet miliona a u Siriji – 1,5 miliona. To se već duže vreme oseća na svakom koraku: Radnička partija Kurdistana pokušava da se izbori za autonomiju u Anadoliji, kurdski separatisti dižu glavu i u Siriji i Iranu.
Kurdi su drevni narod, koji ima vekovnu istoriju, kulturu i jezik, ali sticajem okolnosti nikada nisu imali svoju državu. U tome nisu uspeli čak ni posle raspada Osmanskog carstva jer su bili žrtve pogađanja velikih, među kojima su glavnu reč vodile Engleska, Francuska i Ataturkova Turska. Oni su svesno raštrkani u četiri zemlje.
Stvaranje jedinstvenog Kurdistana na četvoromeđi Sirije, Iraka, Turske i Irana sigurno bi poremetilo sadašnju kakvu-takvu ravnotežu snaga u regionu pošto bi to bila jedna od najmnogoljudnijih država. „To bi bio politički zemljotres sa nesagledivim posledicama”, ističe se u prvim ocenama stručnjaka za strateška pitanja u regionu. Sada su sve oči uprte u Vašington, koji bi jedini mogao da zaustavi Kurde, pošto bi raspad Iraka ugrozio i „nacionalne interese” SAD jer se na severu zemlje nalaze ogromne rezerve nafte.
Pogledaj vesti o: Vašington
