Izvor: Vostok.rs, 13.Okt.2012, 15:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriza u Siriji i politika Turske
13.10.2012. -
Početak oktobra je obeležen novim zaokretom sukoba u Siriji. Oporavivši se od neočekivanog julskog napada boraca opozicije na dva najveća grada u zemlji, Damask i Alepo, vladine snage su počele da potiskuju svoje protivnike u celoj zemlji. U nekim rejonima, na primer, u glavnom gradu, to se odvija uspešnije. A u Alepu i u severnim provincijama sirijska vojska ima ozbiljnih poteškoća.
Borbe na severu su vrlo okrutne. Osim toga, moćan faktor koji zadržava >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << napore vojske, jeste Turska. Na turskoj teritoriji su utočište našle mnogobrojne izbeglice među kojima ima mirnih ljudi i naoružanih pobunjenika. Preko tursko-sirijske granice se odvija neprekidni transport oružja, koje pojačava opozicione snage.
Zvanična Ankara je iskoristila tragičan incident u srezu Akčakala, prešla je na taktiku nanošenja artiljerijskih udara po pozicijama sirijske vojske u blizini granice. Pogibija turskih građana formalno daje Turskoj pravo na ovakvu reakciju, iako je Damask zvanično priznao svoju krivicu i izvinio se. Međutim, treba priznati da pružajući podršku naoružanoj opoziciji Turska sama snosi odgovornost za eskalaciju nasilja u Siriji i njene posledice (između ostalog i za incidente s projektilima).
Analiza situacije pokazuje da Ankara ne želi da se bori protiv Sirije. Da je tursko političko rukovodstvo nameravalo da se upusti u oružani konflikt ono bi to učinilo 22. juna kad su sirijske PVO oborile avion-obaveštajac RV Turske. Zasad se čak ne radi o takozvanim „transgraničnim operacijama“, za koju je vojnicima dozvolu dao turski parlament.
Čak i incident s presretanjem sirijskog aviona koji je leteo na relaciji Moskva-Damask ne može biti klasifikovan kao vazdušna blokada Sirije. Njeno uvođenje bi praktičo značilo objavu rata. Verovatno Turska jednostavno pojačava pritisak na Damask, između ostalog, psihološki.
Verovatno Ankaru zasad zadržava nekoliko okolnosti. Kao prvo, nejasna pozicija SAD. Teško da će se Vašington pre novembarskih predsedničkih izbora odlučiti da se upusti u oružani konflikt na Bliskom istoku. A bez američke podrške Turska neće započeti veća vojna dejstva protiv Sirije.
Kao drugo, Turskoj je sad vrlo teško da odredi svoju stratešku liniju u slučaju da se ispostavi da je ipak uvučena u direktan vojni konflikt s Damaskom. Cena vojne pobede će biti velika, a rezultat sumnjiv. Jer, sudeći po dejstvima naoružane opozicije, u njenim redovima ima mnogo radikalno nastrojenih elemenata koji na dugo vremena ovaj region mogu da pretvore u bure baruta. Pritom će dividende za Ankaru biti vrlo sumnjive.
Napokon, Turska je primorana da uzima u obzir poziciju Irana. Teheran je već izjavio da neće ostati po strani u slučaju vojnog udara na Siriju. Iransko rukovodstvo osnovano smatra da će sledeći na redu biti upravo Iran. I zato preduzima sve napore kako bi podržao Bašara Asada.
Minimum jednu polugu pritiska na Tursku – kurdsku – Sirija i Iran su već pokrenuli. Damask je praktično dao svojim kurdskim provincijama široku autonomiju. Tako se na karti Bliskog istoka osim autonomnog iračkog Kurdistana vrlo lako može pojaviti ista takva sirijska formacija.
U samoj Turskoj se naglo zaoštrio sukob između turske vojske i kurdskih naoružanih grupacija. Zasad nema nikakvih činjenica koje direktno svedoče o tome da iza toga stoje Sirija ili Iran. Najverovatnije lideri turskih Kurda reaguju na ukupnu situaciju u regionu i smatraju da uskoro može nastupiti povoljan momenat za ostvarivanje ciljeva.
U ovim uslovima vrlo je sumnjivo da će Turska poželeti rat sa Sirijom. U svakom slučaju, u konkretnom trenutku. Međutim, situacija se može promeniti već u bliskoj budućnosti. Igra oko Damaska u koju je uvučen čitav niz aktera s velikim geopolitičkim ambicijama ni iz daleka nije završena.
Aleksej Piljko,
Izvor: Glas Rusije, foto: EPA
