Izvor: Politika, 02.Okt.2015, 15:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kraj unipolarnog sveta

Američki mediji smatraju da je ruski ulazak u Siriju debakl politike Baraka Obame jer Putin gađa i nastaviće da gađa Asadove protivnike, među kojima su i oni koje je obučavala Amerika

Rusija je nastavila vazdušne vojne akcije u Siriji, objavivši da je izvela 18 napada na islamiste, na šta su zapadne prestonice uglavnom reagovale tvrdeći da je Moskva i trećeg dana bombardovanja gađala isključivo pobunjenike nepovezane sa Islamskom državom (ID), pomažući Bašaru >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << el Asadu da ostane na vlasti.

Kremlj je potvrdio da su njegova poslednja meta bili džihadisti u severozapadnoj i zapadnoj Siriji, to jest u Idlibu, Hami i Alepu, javio je ruski „Sputnjik”. Ministarstvo odbrane je istaklo da je potpuno srušilo komandni centar islamista u Hami. Istovremeno je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio u Venecueli da sve što se dešava svedoči da je „unipolarni svet (apsolutna prevlast Amerike u međunarodnim odnosima) prestao da postoji sada kada se rađaju veliki centri ekonomskog rasta u Aziji i Latinskoj Americi”.

Sasvim drugačije mišljenje izneo je državni sekretar SAD Džon Keri, istakavši da bi ruska intervencija mogla da se pokaže kao katastrofa: „Ako su tamo da podrže Asadov režim, napravili su katastrofalnu grešku jer će biti na istoj strani sa Asadom, Iranom i Hezbolahom protiv svih ostalih u tom delu sveta.”

Koalicija SAD, Britanije, Turske, Francuske, Nemačke, Katara i Saudijske Arabije upozorila je Rusiju da prestane da gađa pobunjenike (koji nisu ID) i civile i usredsredi se na džihadiste. Saopštenje zemalja koje su na neki način uključene u rat protiv ID pojavilo se na sajtu turskog ministarstva spoljnih poslova. Time se potvrdio jaz koji postoji između zapadnih i sunitskih zemalja, sa jedne strane, i Rusije, Irana, Iraka i zvanične Sirije, sa druge. Poslednje četiri zemlje formirale su koaliciju za razmenu obaveštajnih podataka, ali ima informacija da je posredi i nešto mnogo više, to jest da su kopnene trupe Teherana ušle u Siriju da bi se borile na strani snaga odanih Asadu. On se i ranije oslanjao na strane borce, pre svih na Hezbolah, šiitsku libansku grupu pod patronatom Islamske Republike. Vladimir Putin se juče u Parizu susreo sa francuskim predsednikom Fransoa Olandom, ali nisu uspeli da postignu dogovor o zajedničkoj akciji protiv ID.

Zapadni mediji, poput Rojtersa i „Vašington posta”, pišu da u delovima zemlje koje gađaju Rusi gotovo da nema pripadnika ID, što dokazuje da je cilj Vladimira Putina zadržavanje sirijskog predsednika na vlasti, a ne obračun sa organizacijom koja uživa nepodeljenu osudu sveta.

Američki mediji smatraju da je Rusija koja se vinula na sirijsko nebo dokaz debakla politike Baraka Obame. „Njujork tajms” ocenjuje da time što gađa Asadove protivnike, koje je, između ostalih, trenirala CIA, Moskva „ponovo uspostavlja Asada za vođu Sirije” i direktno osujećuje Obamine ciljeve u regionu, pre svih, odlazak Asada i dolazak „umerenih” snaga.

Ruski avion na sirijskom nebu (Foto Sputnik / Vladimir Astankovič)

Kamen spoticanja između Zapada i sunitskih zemalja, sa jedne strane, i Rusije i Irana, sa druge, jeste ostanak Bašara el Asada, ali linija razdvajanja nije tako debela kao nekad: Keri i britanski premijer Dejvid Kameron ističu da Asad može još neko vreme da vlada dok se ne završi tranzicija, a Rusi izjavljuju da sirijski predsednik svakako mora da pregovara sa opozicijom, ali da je zasad jedini legitimni predstavnik vlade.

Ruska intervencija je, kao i ona koju su protiv islamista u Siriji prošle godine počele SAD, pokušaj nametanja vojnog rešenja. Dok je Vašingtonu bilo najvažnije da se bori protiv ID, a na strani „umerenih” pobunjenika, dotle Putin gleda da pre svega zaštiti saveznika koji mu je omogućio bazu u Tartusu, jedinu koja je Moskvi preostala izvan prostora nekadašnjeg SSSR-a. Ofanziva koja je počela u sredu treba da Damasku olakša rat protiv ID, ali i, kako procenjuje „Vašington post”, protiv drugih ustanika koji marširaju ka sirijskoj obali, gde Asad uživa najveću podršku stanovnika. Osvajačka armija, grupa koja uključuje nekoliko pobunjeničkih organizacija, uključujući Nusra front, povezan sa Al Kaidom, i milicije koje su SAD obučavale i naoružavale, napredovao je ka Asadovom uporištu u Damasku i na Sredozemlju.

Ipak, postavlja se pitanje kako će se doći do političkog rešenja za zemlju u kojoj 80 odsto stanovnika, sunita, ne podržava vladu. Zato se sve češće govori o tranziciji vlasti, s tim što Rusi žele da se uvere da će i nova vlada osigurati njihov ostanak u Tartusu i poštovanje njihovih interesa na Bliskom istoku. Čuje se i da bi podela zemlje bila prihvatljiva, s tim što bi pod kontrolom Damaska bilo samo 20 odsto teritorije, koju Asad i danas kontroliše, što je najbogatiji deo zemlje sa izlaskom na more.

Zašto Amerikanci nisu uništili Islamsku državu

Aleksej Puškov, koji je na čelu spoljnopolitičkog komiteta Dume, izjavio je za francuski radio da veruje da će ruska vazdušna kampanja trajati tri ili četiri meseca. Na „Tviteru” se osvrnuo na kritiku Zapada: „SAD kritikuju Rusiju da ’ne bira prave mete’ u Siriji. A šta je njih sprečilo da biraju prave mete umesto što godinu dana besmisleno bombarduju pustinju?”

„Špigl” – debakl zapadne politike

Nemački list piše da Evropa i Amerika nemaju prava da se ljute na Kremlj jer je ruska akcija neposredna posledica „propale zapadne politike na Bliskom istoku” i oklevanja Zapada da se bori. Sirijska opozicija je, prema ovom listu, rascepkana i Zapad ne zna na čiju stranu da stane.

„Dejli bist” – Rusi primorali SAD da sa njima razgovaraju

„Nezvanično, američki funkcioneri kažu da ih bombardovanje primorava da se dogovaraju sa Rusijom. Vojno, SAD će sada morati da prate ruske napade i način na koji oni utiču na rat. Diplomatski, koalicija mora Rusiji dati mesto za pregovaračkim stolom”, piše „Dejli bist”.
Pogledaj vesti o: Moskva

Nastavak na Politika...