Izvor: Politika, 23.Sep.2015, 18:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koridor spasa na „kukuruznoj cesti”
„Žurimo, žurimo, izvinite”, kratko nam odgovara sredovečni čovek za kojim trče žena i troje dece. Držeći se za ruke, kako se ne bi izgubili i stežući pakete sa najosnovnijim namirnicama, protrčavaju zemljanom stazicom na ivici kukuruzišta. Zatim silaze na uzan asfaltni put. Obilaze rampu i promiču pored table sa natpisom „Republika Srbija”.
Ova sirijska porodica samo je jedna od mnogih koje smo juče zatekli >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na seoskom putu između Berkasova, sa srpske, i Bapske, sa hrvatske strane. Tu, gde je nekada bio granični prelaz koji je ukinut kada je Hrvatska ušla u EU, juče su se pojavile hiljade izbeglice sa Bliskog istoka.
Do rampe na izlasku sa srpske teritorije ispraća ih grupa humanitaraca. Njihove kolege dočekuju izbeglice iz upravo pristiglog autobusa. Ljudi izvlače torbe iz gepeka i na znak jednog od njih kreću prema Hrvatskoj.
„U Srbiji smo pet dana, dobili smo hranu i vodu. Putujemo dalje”, jedino je što stiže da nam kaže Sirijac koji nam se predstavlja kao Ahmed, raspitujući se da li u blizini ima granične policije.
Većina njegovih sunarodnika stigla je autobusima, koji su se na izlazu iz Berkasova smenjivali svakih pet do deset minuta. Neki su dolazili i taksijima, uglavnom iz Beograda. Čime god da su stizali, na poslednjim metrima srpske teritorije zadržavali su se tek toliko da uzmu vodu, hranu ili voće od humanitaraca, a potom brzo nastavljali dalje u strahu da između dva sela i dve države ne budu blokirani.
„Nekad smo ovuda prolazili samo s propusnicama i biciklima odlazili do Bapske, jer su mnogi od meštana Berkasova rođeni tamo ili imaju rođake. Strahujemo da nam zbog ove situacije ne blokiraju taj prolaz”, kaže nam jedan od žitelja Berkasova, dodajući da u tom selu živi 15 nacionalnosti i da Sirijci nikome ne smetaju.
Dok razgovaramo, ljude iz izbegličke kolone neumorno paketima pomoći opskrbljuju volonteri više humanitarnih organizacija. Na njihovim majicama su oznake Crvenog krsta, natpisi „Ekumenska humanitarna organizacija”, „Red Barnet” iz Danske i međunarodne mreže „Samarićanska torba”, čiji nam aktivista Majkl Sajni objašnjava da ja ta organizacija formirana u SAD, ali danas ima kancelarije i u Ujedinjenom Kraljevstvu i Australiji.
– Mi smo hrišćansko udruženje i radimo sa lokalnim verskim organizacijama, odakle dolaze naši volonteri. Ovde nam je cilj da izbeglice bezbedno stignu do sledećeg kampa. Pomažemo im na čitavoj ruti, i u Hrvatskoj, Sloveniji, Mađarskoj. Delimo manje pakete hrane koje lakše mogu da se ponesu, jer smo zapazili da su do sada usput ostavljali velike pakete, teške za nošenje. U Srbiji smo oko dve nedelje – kaže Sajni.
.jpg)
