Izvor: JavneVesti.com, 22.Sep.2013, 11:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Komandant je kriv – ako nije Amerikanac
Kada zločine na terenu počine američke snage nema komandne odgovornosti, dok je za mnoge druge komandant u svakom slučaju kriv. Dok više nema dileme oko toga da je u sirijskom građanskom ratu upotrebljen sarin, Rusi i Amerikanci i dalje se žestoko spore oko toga jesu li ratni zločin počinile Asadove ili pobunjeničke snage. Sergej Lavrov tvrdi da Džon Keri nema dokaza za tvrdnju da je krivac Asad i sugeriše da su vinovnici >> Pročitaj celu vest na sajtu JavneVesti.com << zločina pobunjenici koji su hteli da izazovu međunarodnu reakciju. Ni Lavrov, međutim, ne može da dokaže svoje tvrdnje, ali može da zahteva da se obave dodatne provere pre nego što Savet bezbednosti preduzme bilo kakve mere protiv Damaska, što je šef ruske diplomatije ove sedmice i učinio.Američka strana tvrdi da izveštaj tima UNsa lica mesta potkrepljuje rane tvrdnje Bele kuće da Bašara el Asada treba kazniti za ratni zločin. No upada u oči da je Stejt department odmah posle upotrebe hemijskog oružja u jednom predgrađu Damaska, 21. avgusta, sirijskog predsednika namah proglasio odgovornim – po komandnoj odgovornosti.„Glavnokomandujući bilo koje vojske u krajnjoj linijije odgovoran za odluke donete pod njegovim vođstvom, čak i kad nije lično pritisnuo dugme i komandovao akciju”, rekla je portparolka Stejt departmenta na konferenciji za štampu krajem avgusta. I još, da je „komandant (u ovom slučaju Bašar el Asad) odgovoran za sve akcije režima i kad jeste i kad nije naredio napad”. U odgovoru na jedno novinarsko pitanje glasnogovornica Stejt departmenta je na brifingu čak priznala da „ne zna” da li je Asad naredio napad 21.avgusta, ali da je „u svakom slučaju odgovoran”.Ovakvo tumačenje principa komandne odgovornosti (koja u laičkoj interpretaciji podrazumeva da je komandant odgovoran i za ono što nije znao ili nije preduzeo, ako je bio u prilici da zna za dela svojih potčinjenih i ako je propustio da ih kazni za ta dela) u dobroj meri se podudara sa načinom na koji je tribunal u Hagu najvećim delom svog postojanja izricao pravdu srpskim vojnim komandantima.Tamo je jedan broj visokih srpskih političara i vojnih starešina optuženpo komandnoj odgovornosti za učešće u „zajedničkom zločinačkom poduhvatu”, a nekolicina su i osuđena. Do jeseni 2012. ustaljena praksa tribunala bila je da osuđuje vojne komandante za zločine koje su počinili njihovi potčinjeni. Promena je nastupila tek sa oslobađajućim presudama, prvo hrvatskom generalu Anti Gotovini, a potom nekadašnjem načelniku Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčilu Perišiću i nekadašnjem šefu obaveštajne službe Jovici Stanišiću. Danski sudija u Hagu Frederik Harhof protestovao je protiv naglog preokreta u dugogodišnjem tumačenju koncepta „udruženog zločinačkog poduhvata”, koji je pripisao pritisku predsednika suda Amerikanca Teodora Merona na kolege, a za račun SAD i Izraela. U protestnom pismu koje je dospelo u javnost, Harhof je podsetio da je praksa Haškog suda bila da po načelu komandne odgovornosti osuđuje sve komandante koji nisu mogli da dokažu da nisu čak ni čuli za zločine koje su počinili njima podređeni vojnici ili oficiri.Ukoliko zaista postoji nekakav američki plan o suzbijanju komandne odgovornosti,o kome je pisao sudija Harhof, taj se plan svakako ne odnosi na sve nacije, jer, evo, Bašara el Asada Amerikanci već proglašavaju odgovornim za zločin po komandnoj odgovornosti.Jasno je da Vašington ima sasvim drugačiji stav prema komandnoj odgovornosti kada zločine na terenu počine američke snage. Setimo se Abu Graiba, iračkog zatvora u kom je utvrđeno i dokumentovano, fotografijama i video-snimcima, da su vojni policajci, službenici američke vojske i CIA u vreme iračkog rata u ovom zatvoru mučili, seksualno zlostavljali, silovali i ubijali zatvorenike(2003–2004). Blago je kažnjeno nekoliko vojnika, ni šef CIA, ni ministar odbrane nisu proglašeni odgovornim za ono što su učinili njima podređeni. Glavnokomandujući, tadašnji predsednik Džordž Buš izborio je 2004. drugi mandat.U statutu stalnog Međunarodnog krivičnog suda u Hagu koji je stupio na snagu 2002. naglašena je stavka o komandnoj odgovornosti, ali Amerika nije ratifikovala sporazum o osnivanju ovog suda i dodatno se osigurala pritiskom na mnoge zemlje da sa njom potpišu bilateralne sporazume i obavežu se da neće isporučivati Hagu američke državljane. U MKS-u može da se sudi liderima Sudana, Libije, Kenije…U Haškom tribunalu osuđeni su srpski komandanti. Američki su stekli iznuđeni imunitet i u ovim i u svojim sudovima.Zorana Šuvaković
.jpg)
